 |
| my old sketching/ studie sketch - millimeter paper |
Приказивање постова са ознаком материјали. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком материјали. Прикажи све постове
субота, 6. децембар 2014.
петак, 27. септембар 2013.
ДРУГА ПОМАГАЛА
Важно је да је оловака за цртање оштра. Дакле, морате да имате резач за оловку или нож.
Почетник не погађа из прве, онда, гумица је такође део основне опреме. Пластична гумица је најбоља, можете да је користите за друге сврхе осим за исправљање грешака, гумицом могу да се ублаже линије и тонови, истакну светле површине, могу се направити текстуре, мешати тонови и истаћи волумен. Посебна врста гумице је кнет гумица, која је посебно мека и масна, може се обликовати у руци и специјално се користи када је потребна прецизност. Може се користити и за истицање белих површина на папиру, али је ефикасна само за меке оловке. Цртано меком оловком се лако размаже, због тога је неопходно да се цртеж заштити фиксативом који можете купити као спреј који се распршује у фине прашњаве слојеве на цртежу и у бочици. Цртање по хладном времену није пријатно ако се седи на земљи, па решење може бити да купите малу преносиву столицу на расклапање коју можете лако привезати за ранац.
Преглед опреме:
Бели папир за цртање А3
Блок за цртање (спирални)
Оловке: 4Б, 2Б, ХБ и 2Х
Бела гумица
Подлога
Храпав папир
Фиксатив
Реазч или нож
Ранац/преносива столица
Такође, требало би у ранцу да имате места за двоглед и неку књигу коју изаберете понети са собом, ако желите да цртате у природи.
Почетник не погађа из прве, онда, гумица је такође део основне опреме. Пластична гумица је најбоља, можете да је користите за друге сврхе осим за исправљање грешака, гумицом могу да се ублаже линије и тонови, истакну светле површине, могу се направити текстуре, мешати тонови и истаћи волумен. Посебна врста гумице је кнет гумица, која је посебно мека и масна, може се обликовати у руци и специјално се користи када је потребна прецизност. Може се користити и за истицање белих површина на папиру, али је ефикасна само за меке оловке. Цртано меком оловком се лако размаже, због тога је неопходно да се цртеж заштити фиксативом који можете купити као спреј који се распршује у фине прашњаве слојеве на цртежу и у бочици. Цртање по хладном времену није пријатно ако се седи на земљи, па решење може бити да купите малу преносиву столицу на расклапање коју можете лако привезати за ранац.
Преглед опреме:
Бели папир за цртање А3
Блок за цртање (спирални)
Оловке: 4Б, 2Б, ХБ и 2Х
Бела гумица
Подлога
Храпав папир
Фиксатив
Реазч или нож
Ранац/преносива столица
Такође, требало би у ранцу да имате места за двоглед и неку књигу коју изаберете понети са собом, ако желите да цртате у природи.
ПАПИР
Други значајан чинилац је површина папира. И овде опет имамо избор толико много квалитета. Папир глатке, сјајне површине, углавном је погодан за тврде оловке, за детаље и илустрације.
Храпави папир за цртање или папир храпаве површине више је за меке оловке, оловка оставља графит само на врху папира, а удубљења остају бела, па се тај ефекат често жели искористити.
Папир је доступан у различитим форматима, ту су такозвани - формати А0, А1, А2, А3, А4, А5. Блокови за цртање често су А формата као и већина хартија што се продаје у комадима. Постоје и други формати папира.
Папир не мора увек да буде бео. Фине ефекте можете постићи и на папиру у боји, можете чак и сами да тонирате папир са воденим бојама.
Генерално, јефтиније вам је да купите папир за цртање у комадима, али понекад се има потреба за блок за цртање, мали блок за цртање брзих скица и за белешке можете увек да носите у торби, а нешто већи можете користити за детаљне цртеже. Спирални блокови су бољи од лепљених, јер листови могу да се окрену лако, и држе се у блоку чак и када је ветровито време.
Када цртате, морате да имате подлогу. На табли за цртање цртеж можете затегнути ластишем или металном штипаљком. Табла за цртање је веома згодна, седи се над мало укосо нагнутом таблом која се одмара на коленима, и тако се је директно окренуто мотиву, подлога укосо има неколико предности, прво, гледа се под правим углом на папиру, и тако се избегну поремећаји перспективе,а код мало заваљеног, опуштеног положаја користите само очи када треба да снимите свој предмет, јер ако морате да померате целу главу, а да не помињем врат, то ће дати већу непрецизност.
четвртак, 19. септембар 2013.
ТУШ И ПЕРО
 |
| Туш |
Туш се може купити као водоотпоран или растворљив у води. Најчешће се користи водоотопоран. Да би се ослабила боја, мастило се може разблажити дестилованом водом. Цртање тушем се веома разликује од цртежа оловком и захтева велико познавање алата. Променом притиска на перо мења се дебљина линије. Због тога је важно да се има контрола над притиском руком и количином мастила. Потпуно владање пером обезбеђује веома висок уметнички распон; од финих, танких контура до линија различитих дебљина, облика тачака и нијанси. Линије могу бити веома разноврсне и живе. Светло се добија непокривеним површинама, тонови и сенке сенчењем и унакрсним линијама различите густине и дебљине. Перо се држи у руци попут обичне оловке за цртање, али се линија мења са степеном нагиба пера.
Слободно кретање целе руке је важно. Многи прво раде цртеж оловком преко којег затим пређу мастилом. Да би пером и мастилом цртали слободно и необавезујуће захтева велико владање овим алатом и материјалом. Нежељене мрље мастила се могу уклонити употребом папира који упија, а када се мрља осуши мастило се може уклонити оштрим ножем. Ако желите прецизне линије треба користити фине врсте глатког папира, иначе се може употребити и лакше груб папир, али не сме бити лабав и вунаст, јер ће се влакна папира вероватно закачити за перо.
среда, 18. септембар 2013.
ИЗБОР МАТЕРИЈАЛА
 |
| Оловке |
У овом посту одабрала сам да ставим акценат на цртеж оловком, јер је оловка невероватно свестран алат за цртање. Може се користити за грубе и детаљне скице. Дрвена оловка је сва основна опрема. На тржишту су доступне оловке различитих степена тврдоће. Ови степени су означени на следећи начин. У средини имамо вредност под називом ХБ (HB), то је отприлике средина између тврде и меке оловке. Дакле, постоји велики број тврдих степена познати као Х, 2Х, 3Х, 4Х, 5Х, 6Х, 7Х, 8Х, 9Х где је 9Х најтврђи степен. Тврде оловке се углавном користе за детаљне линије или у раду са илустрацијама, јер обезбеђују оштре, чисте линије. Тонирање је ограничено. Тврде оловке се стога користе када постоји потреба за прецизним контурама и детаљним моделирањем.
Затим, имамо меке оловке, оне су доређене са Б (B), 2Б, 3Б, 4Б, 5Б, 6Б, 7Б, 8Б и 9Б где је 9Б најмекша оловка. Са меким оловкама се може добити мноштво линија и тонова. Ако се желе чисте, јасне линије, оловке се морају држати стално наоштрене. С друге стране, нису нарочито корисне за детаљне цртеже.
Није потребно свих деветнаест степена тврдноће. Довољно су вам 2Х, ХБ, 2Б и 4Б оловке. Када се стекне искуство да се користе ове, вероватно ће се тада имати осећај за то да ли су потребне оловке више екстремне чврстоће. Такође се могу купити графитна језгра. Она се углавном користе за велике формате и велике површине и нису практична за финије детаље. Графитна језгра су доступна у тврдоћи од 9Х до 8Б. Може се купити и графитни прах у конзерви. Наноси се прстима или са комадићем папира. Користи се за глачање и мешање тонова.
среда, 14. август 2013.
СРЕБРНА ИГЛА
Сребрна игла или сребренка је назив за алат за старе цртачке технике. Састоји се од легуре, по могућности од сребра, злата, бакра и олова и причврћена је на држач. Метална игла, нарочито од сребра, била је једна од главних техника цртања средњевековне и ране ренесансе. Цртало се на пергаменту, папиру, картону, или платну, грундирани на пример са мешавином коштаног брашна, водом и лепком. Линије се формирају хемијском везом између сребрних честица и грунтиране основе. Међутим, олово може оставити трагове на (не)грунтираној површини.
Сребренка је плавкасто - сиве боје. Временом, као резултат оксидације сребро тамни и добија топлу браон боју која ствара слику префињености. То је оно што карактерише цртеж са сребрном иглом. Линије су перманентне и (не)осетљиве на светло, и не требају се фиксирати. На неки начин цртање са сребрном иглом слично је сликању. Линије се не могу избрисати, и постепено дају целину.
Папир посебне површине за цртање са сребрном иглом се може купити, али није посебно трајан. Боље да сами препарирате папир тако што ћете му додати слој белог гваша. Лако тониране површине добијају се тако што се у гваш умешају друге боје. То цртежу може дати посебну позадину и омогућува да се већа светлост може обојити белом бојом. Површина се такође може обрадити са коштаним брашном, гипсом или кречом, који се мешају са водом и лепком. Ово даје посебну храпаву површину која држи сребро.
Пре почетка цртања крај сребренке (металне жице) мора се заоблити. Сребренка је преоштра тамо где се прекине, а то може да оштети површину. Заобљавањем сребренка постаје равна, тако да даје шире линије. За танке линије користе се ивице заобљене сребренке.
Сребрна игла је најбоља када се користи за мале фине цртеже са осетљивим сенчењем уз помоћ паралелних линија које се постепено обрађују у жељени тон. Под јачим притиском тон постаје мало тамнији, док таман тон међу друге медије за цртање подсећа више на средњи тон. Са сребрном иглом се могу направити цртежи који се састоје од мреже малих линија, где светло и сенка постају део ове мреже. Супротност нпр. прецизном портрету где је мотив приказан до задњег детаља, цртеж може бити једноставнији.
У раном средњем веку рукописи су били упознати са техником сребрне игле, и користила се за писање на пергаменту и папиру. У доба ренесансе постала је једна од најпопуларнијих техника међу уметницима у Италији, Немачкој и Холандији. Довољно је поменути мајсторе као што су Jan van Eyck, Albrecht Dürer и Леонардо да Винчи.
Сребренка је плавкасто - сиве боје. Временом, као резултат оксидације сребро тамни и добија топлу браон боју која ствара слику префињености. То је оно што карактерише цртеж са сребрном иглом. Линије су перманентне и (не)осетљиве на светло, и не требају се фиксирати. На неки начин цртање са сребрном иглом слично је сликању. Линије се не могу избрисати, и постепено дају целину.
Папир посебне површине за цртање са сребрном иглом се може купити, али није посебно трајан. Боље да сами препарирате папир тако што ћете му додати слој белог гваша. Лако тониране површине добијају се тако што се у гваш умешају друге боје. То цртежу може дати посебну позадину и омогућува да се већа светлост може обојити белом бојом. Површина се такође може обрадити са коштаним брашном, гипсом или кречом, који се мешају са водом и лепком. Ово даје посебну храпаву површину која држи сребро.
Пре почетка цртања крај сребренке (металне жице) мора се заоблити. Сребренка је преоштра тамо где се прекине, а то може да оштети површину. Заобљавањем сребренка постаје равна, тако да даје шире линије. За танке линије користе се ивице заобљене сребренке.
Сребрна игла је најбоља када се користи за мале фине цртеже са осетљивим сенчењем уз помоћ паралелних линија које се постепено обрађују у жељени тон. Под јачим притиском тон постаје мало тамнији, док таман тон међу друге медије за цртање подсећа више на средњи тон. Са сребрном иглом се могу направити цртежи који се састоје од мреже малих линија, где светло и сенка постају део ове мреже. Супротност нпр. прецизном портрету где је мотив приказан до задњег детаља, цртеж може бити једноставнији.
У раном средњем веку рукописи су били упознати са техником сребрне игле, и користила се за писање на пергаменту и папиру. У доба ренесансе постала је једна од најпопуларнијих техника међу уметницима у Италији, Немачкој и Холандији. Довољно је поменути мајсторе као што су Jan van Eyck, Albrecht Dürer и Леонардо да Винчи.
недеља, 4. август 2013.
УГЉЕН
Угљен је један од најстаријих материјала за цртање. Угљен се производи у различитим облицима од различитих врста дрвећа.
Можете направити сопствене угљен штапиће за цртање сагоревањем дрвених штапића у конзерви (без кисеоника). Овај начин се зове непотпуно сагоревање. Погледајте овај линк (фотографије), ОВДЕ је начин на који се то ради...неколико светлих комада букве претворено у угаљ. Потребна вам је стара лимена кутија, комадићи дрвета, нпр јасен или буква, место где можете наложити ватру, папир, шибице, рукавице, крпа, пинцета за вађење угљена из кутије. Наложите логорску ватру. Комадиће можете ставити вертикално или како одговара. Потребно је да направите рупу на поклопцу. Прво ћете видети беличасти дим (водена пара која испарава), затим, плавичасти пламен ( гас који је у дрвету које гори). Када нема више ничега, знак је да је процес сагоревања завршен. Узмите рукавице, или нека се охлади пре него скинете покопац. Угљен је врућ, пазите на прсте. Погледајте још један линк ОВДЕ фотограије -један дан крај логорске ватре.
Квалитет и израз линије од угљена одређује начин наношења. Ако се угљен држи између палца и кажипрста - и повлачи преко папира, то ће дати течну и контролисану линију, али угљени штапићи могу да се сломе под притиском. Ако се покрети изводе уз папир, то ће створити дубље и јаче линије. Када се црта на глатком папиру, линије су баршунасто меке и без прекида. Угљен може више него било који други медиј да тренутно изрази или потисне моћно у линији. Цртање на храпавом папиру ствара различите ефекте.
Најквалитетнији папир за цртање угљеном је храпав, груб папир, налик папиру за шмирглање, јер најбоље држи угљен. Максимална трајност се добија са папиром без киселине и папиром који није од дрвета. Пластичн папир за илустрације угљеном је превише гладак. Иначе се може цртати на платну, дрвету, или на све облике папира без киселине, који има храпаву или глатку површину. Ако је папир гладак, угљен клизи.
Ако се угљен користи на начин како су га фаворизовни уметници користили, дајући потпуно ново искуство за цртање, угљен се причврсти за крај бамбусове трске, тако да цртање изгледа као да цртеж настаје сам од себе. Бамбус трска држи се једном руком, палцем и кажипрстом напред, док остали прсти притискују трску ка подлактици. Линије изгледају мекане и пажљиво нанесене. Овом методом може се цртати на зиду, плафону, или на папиру и на поду.
Са угљеном се може тонирати на различите начине. Угљен је крајње намењен за текстуре папира при изградњи тонова. Може се такође користити на танак папир испод којег је храпава дрвена површина или папир за шмирглање (frottage или фротаж техника). Ова техника даје другачије текстуре. Уједначени тонови се могу постићи трљањем прстима или патрљком папира. Светле површине могу се добити гумицом. Кружним покретима и танким угљеном на храпавом папиру могу се добити полутонови, који се могу мењати притиском на угљен. Ово је такође ефективна метода када се требају покрити веће површине, што је брже него са бојама или оловком.
Можете направити сопствене угљен штапиће за цртање сагоревањем дрвених штапића у конзерви (без кисеоника). Овај начин се зове непотпуно сагоревање. Погледајте овај линк (фотографије), ОВДЕ је начин на који се то ради...неколико светлих комада букве претворено у угаљ. Потребна вам је стара лимена кутија, комадићи дрвета, нпр јасен или буква, место где можете наложити ватру, папир, шибице, рукавице, крпа, пинцета за вађење угљена из кутије. Наложите логорску ватру. Комадиће можете ставити вертикално или како одговара. Потребно је да направите рупу на поклопцу. Прво ћете видети беличасти дим (водена пара која испарава), затим, плавичасти пламен ( гас који је у дрвету које гори). Када нема више ничега, знак је да је процес сагоревања завршен. Узмите рукавице, или нека се охлади пре него скинете покопац. Угљен је врућ, пазите на прсте. Погледајте још један линк ОВДЕ фотограије -један дан крај логорске ватре.
Квалитет и израз линије од угљена одређује начин наношења. Ако се угљен држи између палца и кажипрста - и повлачи преко папира, то ће дати течну и контролисану линију, али угљени штапићи могу да се сломе под притиском. Ако се покрети изводе уз папир, то ће створити дубље и јаче линије. Када се црта на глатком папиру, линије су баршунасто меке и без прекида. Угљен може више него било који други медиј да тренутно изрази или потисне моћно у линији. Цртање на храпавом папиру ствара различите ефекте.
Најквалитетнији папир за цртање угљеном је храпав, груб папир, налик папиру за шмирглање, јер најбоље држи угљен. Максимална трајност се добија са папиром без киселине и папиром који није од дрвета. Пластичн папир за илустрације угљеном је превише гладак. Иначе се може цртати на платну, дрвету, или на све облике папира без киселине, који има храпаву или глатку површину. Ако је папир гладак, угљен клизи.
Ако се угљен користи на начин како су га фаворизовни уметници користили, дајући потпуно ново искуство за цртање, угљен се причврсти за крај бамбусове трске, тако да цртање изгледа као да цртеж настаје сам од себе. Бамбус трска држи се једном руком, палцем и кажипрстом напред, док остали прсти притискују трску ка подлактици. Линије изгледају мекане и пажљиво нанесене. Овом методом може се цртати на зиду, плафону, или на папиру и на поду.
Са угљеном се може тонирати на различите начине. Угљен је крајње намењен за текстуре папира при изградњи тонова. Може се такође користити на танак папир испод којег је храпава дрвена површина или папир за шмирглање (frottage или фротаж техника). Ова техника даје другачије текстуре. Уједначени тонови се могу постићи трљањем прстима или патрљком папира. Светле површине могу се добити гумицом. Кружним покретима и танким угљеном на храпавом папиру могу се добити полутонови, који се могу мењати притиском на угљен. Ово је такође ефективна метода када се требају покрити веће површине, што је брже него са бојама или оловком.
недеља, 14. јул 2013.
УЉАНИ ПАСТЕЛ
Уљана пастел креда је мешавина пигмента, угљоводоникових (восак) врста и животињске масти. Подсећа више на воштану креду него на меку пастелну креду. Бољи производи садрже више пигмента и више су флексибилни од воштаних, које имају одређену чврстину. Употреба уљаних пастела мења се са температуром, и ако сте пробали рад са њима, познато вам је да се лепе за руке, шпиц се теже контролише и оставља више боје него кад је хладан. Пошто су уљани пастели базирани на воску, промене сушењем су неизбежне, као што је нпр случај са уљаним сликама. Материјал мења изглед ако се изложи јачој топлоти.
Употреба уљаних пастела
Површином уљаних пасела може се манипулисати на више начина, ефектима гребања и текстурама, где су различите боје нанесене једна на другу, а затим се открива слика. Интересантне комбинације боја могу се створити меким гребањем; трљање прстима даје боји више влажан израз, док комбинација са воденим бојама или акрилним користи ,,отпор воска" технику. Терпентин или алкохол могу се употребити као растварачи за уљане пастеле, иако се органски растварачи и у малим количинама морају употребити пажљиво, и увек под правим условима. Гребањем једне боје на другу ствара се трећа боја. Појављивање треће боје одређено је притиском сенчења (гребања), и ,,украшавањем" боје трљајући папирним патрљком или неком алатком.
Зграфито техника
Ова техника је добра на глатак папир, потребно је да се нанесе иста врста светле боје (утрљана гребањем) преко целе површине за рад. Преко светле боје наноси се црна боја, где се затим оловком за гребање или шрафцигером (одвијач за шрафове) или сличном алатком гребе кроз црну боју и открива боја испод. Више зграфито ефеката могу се добити деликатним линијама до уклањања боје са већих површина широм алатком за сенчење (гребање).
Основна техника где се светли тон прекрије тамним и после се гребе, може се употребити ако се прво нанесу тамне линије преко којих се сенчи светлим тоном, а затим цела површина сенчи (гребањем) са црном бојом, при чему се открива цртеж, али је сада иза боје.
На грубљем папиру више уљаних пастел слојева крије боје испод, јер се боје причврсте за папир (први слојеви). Додавањем нових слојева они мали џепови између боја пуне се постепено бојом. Када се почне са сенчењем (гребењем), џепови се попуне, али врхови се враћају до прве нанесене боје, што ствара живахну варијацију боја и текстуру. Ова техника се успешно може комбиновати са акварелом и акрилним бојењем, где ,,отпор воска" значи да боја може прекрити она места која нису прекривена уљаним пастелима. Ови цртежи можда нису дуготрајни, јер продуценти уљани пастела генерално не обелодањују информације о издржљивости састојака.
Уљани пастели са акварелом и акрилним бојама
Уз помоћ принципа ,,отпора воска" уљани пасели се могу употребити са акварелом за стварање текстура испод или за један тон - или површину са бојом, обично на грубом папиру. Акварел се везује само за она места на папиру где нема уљаних пастела. Акрилна боја се такође може употребити, нпр може се сенчити груб папир са светлијим уљаним пастелама, а затим нанети таман слој акрилне боје (конзистенције као крем - фриш). Затим се из влажних боја може гребањем створити слика.
Употреба уљаних пастела
Површином уљаних пасела може се манипулисати на више начина, ефектима гребања и текстурама, где су различите боје нанесене једна на другу, а затим се открива слика. Интересантне комбинације боја могу се створити меким гребањем; трљање прстима даје боји више влажан израз, док комбинација са воденим бојама или акрилним користи ,,отпор воска" технику. Терпентин или алкохол могу се употребити као растварачи за уљане пастеле, иако се органски растварачи и у малим количинама морају употребити пажљиво, и увек под правим условима. Гребањем једне боје на другу ствара се трећа боја. Појављивање треће боје одређено је притиском сенчења (гребања), и ,,украшавањем" боје трљајући папирним патрљком или неком алатком.
Зграфито техника
Ова техника је добра на глатак папир, потребно је да се нанесе иста врста светле боје (утрљана гребањем) преко целе површине за рад. Преко светле боје наноси се црна боја, где се затим оловком за гребање или шрафцигером (одвијач за шрафове) или сличном алатком гребе кроз црну боју и открива боја испод. Више зграфито ефеката могу се добити деликатним линијама до уклањања боје са већих површина широм алатком за сенчење (гребање).
Основна техника где се светли тон прекрије тамним и после се гребе, може се употребити ако се прво нанесу тамне линије преко којих се сенчи светлим тоном, а затим цела површина сенчи (гребањем) са црном бојом, при чему се открива цртеж, али је сада иза боје.
На грубљем папиру више уљаних пастел слојева крије боје испод, јер се боје причврсте за папир (први слојеви). Додавањем нових слојева они мали џепови између боја пуне се постепено бојом. Када се почне са сенчењем (гребењем), џепови се попуне, али врхови се враћају до прве нанесене боје, што ствара живахну варијацију боја и текстуру. Ова техника се успешно може комбиновати са акварелом и акрилним бојењем, где ,,отпор воска" значи да боја може прекрити она места која нису прекривена уљаним пастелима. Ови цртежи можда нису дуготрајни, јер продуценти уљани пастела генерално не обелодањују информације о издржљивости састојака.
Уљани пастели са акварелом и акрилним бојама
Уз помоћ принципа ,,отпора воска" уљани пасели се могу употребити са акварелом за стварање текстура испод или за један тон - или површину са бојом, обично на грубом папиру. Акварел се везује само за она места на папиру где нема уљаних пастела. Акрилна боја се такође може употребити, нпр може се сенчити груб папир са светлијим уљаним пастелама, а затим нанети таман слој акрилне боје (конзистенције као крем - фриш). Затим се из влажних боја може гребањем створити слика.
ПАСТЕЛ
Иако су се пастелне боје користиле за цртеж још у 15 и 16 веку,
уметност пастела се развила тек у 18. веку. Површина пастелног цртежа је
најосетљивија од свих других површина за цртање и бојење. Природа
пастела је прашњав изглед, зато да би се цртеж очувао мора да буде
заштићен одмах чим се заврши са радом.
Материјали за пастелни цртеж
Меки пастели ( и пастел, креда) направљени су од пигмента у праху који је лабаво везан у раствору трагакант гуме или metylcellulose (лепак за тапете). Обично се додају конзерванс и понекад антигљивично средство. Избор је велики. Пастели су доступни тврди – средње тврди или меки – у разним облицима- танки или дебели, квадратни или округли. Пастелне креде се могу купити појединачно или у кутије у различитим бојама. Пастелне оловке су мало тврђе од обичне креде. Треба изабрати кутије са много нијанси, тј. колико је могуће. У већини случајева има се до 100 нијанси, мада неки произвођачи имају израђене серије од преко 400 нијанси. Најбољи произвођачи су они који имају спецификације о пигменту, а када знате име супстанци знате шта сте добили. Други произвођачи имају разноразна имена за пастел, али о врсти пигмента и издржљивости ни речи. Пастели такође могу да варирају у тврдоћи у истој категорији, јер различити пигменти захтевају другачије везивно средство.
Фиксатив је веома практичан за цртеж, пошто је довољно да се закашљете да један део пастела нестане. Неки савремени фиксативи су растварачи изведени из полимеризације једињења винул групе (винул смола) и метил алкохола. Они су ефикасни као и старија природна смола шелак фиксатив. Иако се за казеин/амонијак/алкохол каже да не тамни у пастелним бојама, сваки фиксатив ће променити боју пастела. Фиксатив даје површини слој или га пигмент апсорбује. Ово мења преламање светлости тако да цртеж изгледа тамније и транспарентније. Неки пигменти су јачи од других. Ако се пастелни цретж правилно постави иза стакла и затвори оквиром, остаће перманентан, као да је фиксиран. Стакло треба брисати влажном крпом, јер сува може да створи статички електрицитет, и да тако честице пигмента подигне испод у стакло.
Пигменти пастела се везују за папир од тканине и папир грубе површине. Такође се могу користити на фином папиру, али не и на сјајним површинама као што је пластифицирани папир. Докле год има нешто у папиру што може задржати пигмент довољно је перманентно, ако не може да буде замрљано. Пастелне креде се могу користити скоро на свим површинама које су мало грубе, а које могу да задрже пигмент. Зато се могу користити и картонске површине и слично.
Тонирана основа
Природни од тканине папир за акварел је обично беле боје, али танка боја - акварел боја, лепак растворен у води или лепак, темпера, танак акрил, или чак мастила у боји – могу дати тонирану основу коју пастелни уметник жели. Такође се може наћи у продаји обојен папир специјално за пастелне цртеже. Доступан је у количини од меких боја до крем преко тамне окер до браон, плаве и сиво-зелене. Такође је доступан у свим тоновима од светло-сиве до црне. Обојена основа обезбеђује мрежу топлих и хладних тонова између пастелних боја.
Третман лепком - пастелни папир од тканине
Степен и врсте третмана лепком папира од тканине је различит од врсте до врсте. Неки су добро прерађени, што даје површину тврдоће која одговара пастелним бојама. Остали су мање прерађени и више упијају. Влакна се у оваквом папиру ослобађају и папир може врло да иритира при раду. Овај проблем се не дешава код обојеног пастелног папира, а код акварел папира проблем се решава пеглањем раствореним лепком у води. Велур – папир је танак папир којем је додата вуна у праху. Доступан је у многим бојама. Без обзира што је светлост преламања боја и трајност структуре папира несигурна, има јединствену површину за пастел. То омогућава цртање глатких или меких линија, равномерне тонове, али овај папир чини се да готово сам трља пастеле.
Додавање структуре папиру
Када се папир боји или грундира може му се додати већа храпавост тако што се пигмент просеје преко влажне површине као плавац (камен) у праху или као мермерна прашина. Резултат је као фин папир за шмирглање који држи добро пигменте и даје јачину јасним бојама. Друга опција је да се купи веома фин папир за шмирглање у великим листовима. Ови листови имају јединствену структуру и могу се пре употрбе обојити гвашом или танким акрилним слојем, чиме се обезбеђује алтернатива за жуто-сиве тонове.
Методе са пастелним бојама
Пастели имају специфичан мек, мат квалитет. Када се црта са пастелним бојама на папиру или на неку другу радну површину, пигмент се до неког степена уклапа у папирна влакна или – површину за обраду. Неизбежна је пигмента прашина у ваздуху, на рукама и одећи и на поду, па је за пастелно цртање добро одабрати нетоксичне пигменте.
Ефекти
Пастелни ефекти могу се направити на различитим подлогама, од папира за шмирглање преко велур папира до обојене основе. Оно што карактерише пастелне боје је богат мат квалитет. На фином папиру за шмирглање пастеле се задрже на фину грубу површину. На глаткој површини велур – папира богате прашњаве пастелне линије стварају контраст, гваш основа – непрозирна светла окер – позадина даје добар оквир за пастеле. Опрезно сенчење (гребање) једне боје у другу и трљање даје спој две боје. Ово је уобичајена пастелна техника цртања и посебно се користи где једна чиста боја треба да се тонира. Да би се на папиру добио прелаз између две различите боје или тонова користи се линеарно сенчење (гребање) где се две боје појављују као помешане.
Унакрсно сенчење (гребање) и више слојева пастела
Може се експериментисати са ефектима који могу да створе више слојева и мешавина боја. Ефекти боја се могу створити унакрсним сенчењем, трљајући основу – чисту боју, без употребе било какве мешавине, осим оне коју око ствара. Постоји ограничење колико слојева се може користити. Коришћење било каквог везива или фиксатива за сваки слој утиче на боју. Ако се црта у нови пастелни слој са новом бојом, задржава се чистоћа нове боје, али такође постоји граница колико пигмента основа може да подржи.
Цртање портрета са пастелама
Пастели су посебно погодни за портрете, јер им дају мекоћу и непосредност коју други медији немају. Техника је врло једноставна. Прво се оловком или пастелама нацрта основни облик лика. Боја позадине папира је водич за средње тонове и сенке, а најсветлија места на челу цртају се белом пастелном кредом. Након тога најсветлије розе и жути тонови око најсветлијих места, и на тај начин је цело чело израђено. Тонови се раде са чистим папирним патрљком. Пастели се наносе са чела и наниже примењујући сродне тонове око очију, носа и уста. Радећи од врха наниже избегава се размазивање пастела. Када је основа завршена, боје, тонови и прелази су тиме прилагођени. Након тога додају се најтамнији тонови док се извлаче светли. Гумицoм (kneaded eraser) која се користи за корекцију цртежа пастела, уклоне се мрље и прљавштина са папира. Гума је налик тесту и високе апсорпционе особине. Хвата све честице без оштећења папира и размазивања цртежа.
Материјали за пастелни цртеж
Меки пастели ( и пастел, креда) направљени су од пигмента у праху који је лабаво везан у раствору трагакант гуме или metylcellulose (лепак за тапете). Обично се додају конзерванс и понекад антигљивично средство. Избор је велики. Пастели су доступни тврди – средње тврди или меки – у разним облицима- танки или дебели, квадратни или округли. Пастелне креде се могу купити појединачно или у кутије у различитим бојама. Пастелне оловке су мало тврђе од обичне креде. Треба изабрати кутије са много нијанси, тј. колико је могуће. У већини случајева има се до 100 нијанси, мада неки произвођачи имају израђене серије од преко 400 нијанси. Најбољи произвођачи су они који имају спецификације о пигменту, а када знате име супстанци знате шта сте добили. Други произвођачи имају разноразна имена за пастел, али о врсти пигмента и издржљивости ни речи. Пастели такође могу да варирају у тврдоћи у истој категорији, јер различити пигменти захтевају другачије везивно средство.
Фиксатив је веома практичан за цртеж, пошто је довољно да се закашљете да један део пастела нестане. Неки савремени фиксативи су растварачи изведени из полимеризације једињења винул групе (винул смола) и метил алкохола. Они су ефикасни као и старија природна смола шелак фиксатив. Иако се за казеин/амонијак/алкохол каже да не тамни у пастелним бојама, сваки фиксатив ће променити боју пастела. Фиксатив даје површини слој или га пигмент апсорбује. Ово мења преламање светлости тако да цртеж изгледа тамније и транспарентније. Неки пигменти су јачи од других. Ако се пастелни цретж правилно постави иза стакла и затвори оквиром, остаће перманентан, као да је фиксиран. Стакло треба брисати влажном крпом, јер сува може да створи статички електрицитет, и да тако честице пигмента подигне испод у стакло.
Пигменти пастела се везују за папир од тканине и папир грубе површине. Такође се могу користити на фином папиру, али не и на сјајним површинама као што је пластифицирани папир. Докле год има нешто у папиру што може задржати пигмент довољно је перманентно, ако не може да буде замрљано. Пастелне креде се могу користити скоро на свим површинама које су мало грубе, а које могу да задрже пигмент. Зато се могу користити и картонске површине и слично.
Тонирана основа
Природни од тканине папир за акварел је обично беле боје, али танка боја - акварел боја, лепак растворен у води или лепак, темпера, танак акрил, или чак мастила у боји – могу дати тонирану основу коју пастелни уметник жели. Такође се може наћи у продаји обојен папир специјално за пастелне цртеже. Доступан је у количини од меких боја до крем преко тамне окер до браон, плаве и сиво-зелене. Такође је доступан у свим тоновима од светло-сиве до црне. Обојена основа обезбеђује мрежу топлих и хладних тонова између пастелних боја.
Третман лепком - пастелни папир од тканине
Степен и врсте третмана лепком папира од тканине је различит од врсте до врсте. Неки су добро прерађени, што даје површину тврдоће која одговара пастелним бојама. Остали су мање прерађени и више упијају. Влакна се у оваквом папиру ослобађају и папир може врло да иритира при раду. Овај проблем се не дешава код обојеног пастелног папира, а код акварел папира проблем се решава пеглањем раствореним лепком у води. Велур – папир је танак папир којем је додата вуна у праху. Доступан је у многим бојама. Без обзира што је светлост преламања боја и трајност структуре папира несигурна, има јединствену површину за пастел. То омогућава цртање глатких или меких линија, равномерне тонове, али овај папир чини се да готово сам трља пастеле.
Додавање структуре папиру
Када се папир боји или грундира може му се додати већа храпавост тако што се пигмент просеје преко влажне површине као плавац (камен) у праху или као мермерна прашина. Резултат је као фин папир за шмирглање који држи добро пигменте и даје јачину јасним бојама. Друга опција је да се купи веома фин папир за шмирглање у великим листовима. Ови листови имају јединствену структуру и могу се пре употрбе обојити гвашом или танким акрилним слојем, чиме се обезбеђује алтернатива за жуто-сиве тонове.
Методе са пастелним бојама
Пастели имају специфичан мек, мат квалитет. Када се црта са пастелним бојама на папиру или на неку другу радну површину, пигмент се до неког степена уклапа у папирна влакна или – површину за обраду. Неизбежна је пигмента прашина у ваздуху, на рукама и одећи и на поду, па је за пастелно цртање добро одабрати нетоксичне пигменте.
Ефекти
Пастелни ефекти могу се направити на различитим подлогама, од папира за шмирглање преко велур папира до обојене основе. Оно што карактерише пастелне боје је богат мат квалитет. На фином папиру за шмирглање пастеле се задрже на фину грубу површину. На глаткој површини велур – папира богате прашњаве пастелне линије стварају контраст, гваш основа – непрозирна светла окер – позадина даје добар оквир за пастеле. Опрезно сенчење (гребање) једне боје у другу и трљање даје спој две боје. Ово је уобичајена пастелна техника цртања и посебно се користи где једна чиста боја треба да се тонира. Да би се на папиру добио прелаз између две различите боје или тонова користи се линеарно сенчење (гребање) где се две боје појављују као помешане.
Унакрсно сенчење (гребање) и више слојева пастела
Може се експериментисати са ефектима који могу да створе више слојева и мешавина боја. Ефекти боја се могу створити унакрсним сенчењем, трљајући основу – чисту боју, без употребе било какве мешавине, осим оне коју око ствара. Постоји ограничење колико слојева се може користити. Коришћење било каквог везива или фиксатива за сваки слој утиче на боју. Ако се црта у нови пастелни слој са новом бојом, задржава се чистоћа нове боје, али такође постоји граница колико пигмента основа може да подржи.
Цртање портрета са пастелама
Пастели су посебно погодни за портрете, јер им дају мекоћу и непосредност коју други медији немају. Техника је врло једноставна. Прво се оловком или пастелама нацрта основни облик лика. Боја позадине папира је водич за средње тонове и сенке, а најсветлија места на челу цртају се белом пастелном кредом. Након тога најсветлије розе и жути тонови око најсветлијих места, и на тај начин је цело чело израђено. Тонови се раде са чистим папирним патрљком. Пастели се наносе са чела и наниже примењујући сродне тонове око очију, носа и уста. Радећи од врха наниже избегава се размазивање пастела. Када је основа завршена, боје, тонови и прелази су тиме прилагођени. Након тога додају се најтамнији тонови док се извлаче светли. Гумицoм (kneaded eraser) која се користи за корекцију цртежа пастела, уклоне се мрље и прљавштина са папира. Гума је налик тесту и високе апсорпционе особине. Хвата све честице без оштећења папира и размазивања цртежа.
ОЛОВКЕ У БОЈИ
 |
| Оловке у боји |
До сам пре неколико година оловке у боји ретко су одговарале стандарду као што је то био случај са другим алатом за цртање. Разлог је да су неки произвођачи користили врло нестабилан пигмент у неким аспектима, посебно црвене, где је трајност жртвована за предност краткорочне светлине. То је можда одговарало неким уметницима, али није било пожељно за оне који су желели да створе трајна и јединствена уметничка дела. Неки најцењенији произвођачи озбиљно су схватили проблем и радили на стварању оригиналне светлине кроз целу палету боја. Када кажем ,,светлина” мислим на тонску разлику између боја. По први пут се име пигмената и колор индекс детаљирао за сваку оловку, пигмент мешавине за специфичне боје идентификовале, и пун избор оригиналних оловки у боји стављен је на продају.
Овај јединствен медиј за цртање, са својим посебним, меким тоновима, сада се може узети за озбиљно од стране уметника који желе релативно трајне радове. Оловке у боји су генерално доступне као растворљиве у води или као стандардна оловка. Стандардне оловке су растворљиве у алкохолу, јер то раствара восак у сам пигмент – шпиц. Ово може да се користи за одређене ефекте, али је много сигурније да се за одређене ефекте користе оловке растворљиве у води. Раније растворљиве у води оловке нису биле скроз перманентне као стандардне оловке, али се то питање временом решило, нпр Caran d’ Ache Technalo графит и акварел у савршеној хармонији, као допуна акварелу и графитној оловки – заснива се на графитне мине растворљиве у води. Ово даје широк спектар необичних и узбудљивих креативних могућности комбиновања графита и акварела. Све што се нацрта може се растворити у трену и графит је тако фино самлевен да се може тонирати у крајност.
Оловке у боји се припремају на исти начин као и графитне оловке, осим што се шпиц не може пећи, јер би то уништило пигменте. Уместо тога мешавина садржи креду, талк и каолин, као и материјалну подршку (обично целулозну гуму као hydroxypropyl methylcellulose (HPMC)).
Као и графитни шпиц и пигментни шпиц уроњен је у растопљен восак, како би се добила сва потребна својства цртачког алата. Постоје врло строга правила за производњу оловки, јер постоји опасност да их деца ставе у уста. Пигменти који садрже тешке метале не смеју да се користе. Ово укључује хром – и кадмијум једињења, па чак и природне пигменте који могу да садрже токсичне тешке метале. У принципу користе се гвожђе оксиди за земљане боје, и за зелену и плаву користе се нови перманентни, синтетички – органски пигменти као нпр фталоцианин плави и – зелени (комплекси прелазних метала који се користе као боја и пигменти). Препоручује се коришћење оловки у боји са пуном јачином пигмента.
ВОСАК ОЛОВКА
Восак оловка, такође позната као стаклена креда, првобитно је
развијена за употребу на пластици, керамици, металу или стаклу, где
обична оловка не може да се користи. Восак оловка је такође позната као
ефикасан алат за цртање, који се савршено добро може користити на
папиру. Восак оловка која се незнатно разликује од произвођача до
произвођача, садржи много воска и пигмента. Восак даје мек, готово
лепљив карактер на папиру, и може се користити за меке и јаче тонове.
Ефекат подсећа на уљани пастел: поновно наношење и гребање су такође
карактеристика овог медија. Восак оловка је више прецизан медиј, у
смислу да се оловка лако изоштри.
Техничко цртање восак оловком
Црне, јаке линије карактеристичне су у раду са восак оловком. Линије су трајне и не могу се избрисати, тако да се црта директно без промена. Управо због тога је добар медиј за вежбе цртања дирекно према моделу. Восак оловка се такође користи за цртање са мекшим тоновима. Затим, восак оловка пажљиво следи облике са више испрекиданим линијама. Восак оловка је брз медиј, идеалан за брзо и директно цртање.
Тонирање восак оловком
Мекани ефекти тонова могу се постићи са постепеним јачим сенчењем. Тонови се могу ублажити трљањем прстом, а цртеж може да се размаже. Већина уметника користи структуру папира за постизање полутонова. Многи различити тонови могу се постићи финим сенчењем и нежним притиском на папиру. Са овом техником подједнако је важно трљање (како би се избегло да тон буде превише таман сувише рано). Трошењем и оштрењем оловке прсти дођу ближе врху, а восак постаје топлији, више лепљив, и тада је мало теже радити са светлим тоновима. Коришћење црне и беле восак оловке за тонове на папиру додатно повећава скалу тонова медија. Бела се користи за веома светле делове а црна за тамне тонове. Ефекат полутонирања се постиже тако што се искористе папира средњи тонови заједно са црним и белим линијама.
Техничко цртање восак оловком
Црне, јаке линије карактеристичне су у раду са восак оловком. Линије су трајне и не могу се избрисати, тако да се црта директно без промена. Управо због тога је добар медиј за вежбе цртања дирекно према моделу. Восак оловка се такође користи за цртање са мекшим тоновима. Затим, восак оловка пажљиво следи облике са више испрекиданим линијама. Восак оловка је брз медиј, идеалан за брзо и директно цртање.
Тонирање восак оловком
Мекани ефекти тонова могу се постићи са постепеним јачим сенчењем. Тонови се могу ублажити трљањем прстом, а цртеж може да се размаже. Већина уметника користи структуру папира за постизање полутонова. Многи различити тонови могу се постићи финим сенчењем и нежним притиском на папиру. Са овом техником подједнако је важно трљање (како би се избегло да тон буде превише таман сувише рано). Трошењем и оштрењем оловке прсти дођу ближе врху, а восак постаје топлији, више лепљив, и тада је мало теже радити са светлим тоновима. Коришћење црне и беле восак оловке за тонове на папиру додатно повећава скалу тонова медија. Бела се користи за веома светле делове а црна за тамне тонове. Ефекат полутонирања се постиже тако што се искористе папира средњи тонови заједно са црним и белим линијама.
МАТЕРИЈАЛИ
Цртеж је један од најдоступнијих облика уметничког изражавања. Са
најједноставнијим материјалима – парче креде или оловка и комад папира –
за неколико тренутака може се направити визуелна порука, забележити
израз, идеја или расположење. Без обзира који материјал уметник користи,
уметност цртања биће у срцу тог материјала.
Оловка
Оловка је направљена од природног материјала графита који се на исти начин као и угљеник формира при притиску земље на остатке древних шума. Везе између слојева су слабе, а то чини графит глатким.
Око 1600 до краја 18. века скоро да није било развоја у производњи оловки. Оловке су биле направљене од графита који се савијао у разне танке листове.
1975. Наполеон је од свог научника (Nicholas Jacques Conte) тражио да нађе алтернативу за чврст графит. Никол Жак Конт први је направио оловку мешајући на високој температури графитни прах и глину. Ово је основа за производњу оловки данас.
Савремена производња оловки
Пожељно је да се користи графит са високим садржајем угљеника. Најчистији графит који има садржај угљеника од 98% – 99% потиче из Шри Ланке, али се графит може наћи и на другим местима у свету, од Кореје до Мексика. Графит се меље у веома фин прах пре него се преда фабрикама за оловке. Тврдоћа оловке зависи од односа глине и графита, више глине, чвршћа оловка. Глина има две функције: да држи смесу пре печења, а затим да функционише као маса која држи графит на месту.
Иако већина оловки има стандардну дужину 17,5 цм, облик и пречник шпица (срце) варира. Оловке су обично шестоугаоне или округле. Шестоугаона оловка је добра зато што прсти одмарају на две друге површине. Ово даје чврст стисак за цртање детаља. Округла оловка даје већу флексибилност у коришћењу шпица и страна шпица, може се постепено ротирати у било ком положају. Најдебљи шпиц се најчешће користи за оловке бојице и веома меке графитне оловке. Из једне обичне графитне оловке која се користи за писање или цртање користи се само 5-10% шпица. Зато је тањи шпиц бољи.
За сенчење великих поља са равномерним тоном користе се стране које се јављају на шпицу. Равномеран тон се добија сталним притиском на папиру. У пракси се оловка ретко окреће између прстију при константном сенчењу, јер се ротацијом се могу формирати непожељне линије чак и ако је притисак равномерно распоређен.
Најобичнија оловка је шестоугаона 17,5 цм са округлим графит шпицом ( 2 мм у дијаметру.).
Округле оловке нису тако обичне. У неким фабрикама производе се дрвене оловке са дебљим шпицем, од 4 до 5,7 мм у дијаметру. Друге фабрике производе округла или шестоугаона ,,чиста” графитна срца дијаметра 7,8 или 12 мм.
Механичке патент – оловке – мине се могу наћи од 0,3 до 2 мм у дијаметру. Избор од 0,3 до 12 мм и чврстине од 7H до 8B дају богат избор у техничком изражавању.
Папир за цртање
Бео или жућкаст папир је најобичнији материјал за више облика цртања оловком, иако се други лакше тониран папир може употребити. Неки уметници прво праве оловком подцртеже за слике на плочи или платну.
Постоји много различитих врста папира за цртање. Мат полиестер филм за цртање је релативно нов медиј са површином која специјално прима графит. За перманентне цртеже на белом папиру најбољи је папир без киселина. Предност овог папира је невероватно дуго трајање и глатка површина, међутим превише је скуп за скицирање. За скицирање је најбољи блок за скицирање. Не мора да буде скуп папир, али на папиру са глатком површином брже се ради. Оловке су често боље за рад на глатком папиру. Ако радите било где осим на столу, скицирање на чврстој подлози (нека књига) добра је идеја. Са моје тачке гледишта је врло индивидуално када је у питању карактер прибора за скицирање, нарочито зависи више од личних преференци и циљева са цртежом. Чак и врста грубог дебелог папира (који је обично браон или сиве боје) високог квалитета пожути с временом.
Гумице
Цртање оловком је у великој мери распрострањено међу уметницима, између осталог зато што је линије лако избрисати и променити. Постоји велики број гумица на тржишту, укључујући обичну гумену гумицу, каучук гумицу за брисање, уметничку и винул гумицу. Беле гумице су веома ефикасне, чврсте, али не оштећују површину папира. Лако се могу исећи на комаде за прецизан рад.
Оловка
Оловка је направљена од природног материјала графита који се на исти начин као и угљеник формира при притиску земље на остатке древних шума. Везе између слојева су слабе, а то чини графит глатким.
Око 1600 до краја 18. века скоро да није било развоја у производњи оловки. Оловке су биле направљене од графита који се савијао у разне танке листове.
1975. Наполеон је од свог научника (Nicholas Jacques Conte) тражио да нађе алтернативу за чврст графит. Никол Жак Конт први је направио оловку мешајући на високој температури графитни прах и глину. Ово је основа за производњу оловки данас.
Савремена производња оловки
Пожељно је да се користи графит са високим садржајем угљеника. Најчистији графит који има садржај угљеника од 98% – 99% потиче из Шри Ланке, али се графит може наћи и на другим местима у свету, од Кореје до Мексика. Графит се меље у веома фин прах пре него се преда фабрикама за оловке. Тврдоћа оловке зависи од односа глине и графита, више глине, чвршћа оловка. Глина има две функције: да држи смесу пре печења, а затим да функционише као маса која држи графит на месту.
Иако већина оловки има стандардну дужину 17,5 цм, облик и пречник шпица (срце) варира. Оловке су обично шестоугаоне или округле. Шестоугаона оловка је добра зато што прсти одмарају на две друге површине. Ово даје чврст стисак за цртање детаља. Округла оловка даје већу флексибилност у коришћењу шпица и страна шпица, може се постепено ротирати у било ком положају. Најдебљи шпиц се најчешће користи за оловке бојице и веома меке графитне оловке. Из једне обичне графитне оловке која се користи за писање или цртање користи се само 5-10% шпица. Зато је тањи шпиц бољи.
За сенчење великих поља са равномерним тоном користе се стране које се јављају на шпицу. Равномеран тон се добија сталним притиском на папиру. У пракси се оловка ретко окреће између прстију при константном сенчењу, јер се ротацијом се могу формирати непожељне линије чак и ако је притисак равномерно распоређен.
Најобичнија оловка је шестоугаона 17,5 цм са округлим графит шпицом ( 2 мм у дијаметру.).
Округле оловке нису тако обичне. У неким фабрикама производе се дрвене оловке са дебљим шпицем, од 4 до 5,7 мм у дијаметру. Друге фабрике производе округла или шестоугаона ,,чиста” графитна срца дијаметра 7,8 или 12 мм.
Механичке патент – оловке – мине се могу наћи од 0,3 до 2 мм у дијаметру. Избор од 0,3 до 12 мм и чврстине од 7H до 8B дају богат избор у техничком изражавању.
Папир за цртање
Бео или жућкаст папир је најобичнији материјал за више облика цртања оловком, иако се други лакше тониран папир може употребити. Неки уметници прво праве оловком подцртеже за слике на плочи или платну.
Постоји много различитих врста папира за цртање. Мат полиестер филм за цртање је релативно нов медиј са површином која специјално прима графит. За перманентне цртеже на белом папиру најбољи је папир без киселина. Предност овог папира је невероватно дуго трајање и глатка површина, међутим превише је скуп за скицирање. За скицирање је најбољи блок за скицирање. Не мора да буде скуп папир, али на папиру са глатком површином брже се ради. Оловке су често боље за рад на глатком папиру. Ако радите било где осим на столу, скицирање на чврстој подлози (нека књига) добра је идеја. Са моје тачке гледишта је врло индивидуално када је у питању карактер прибора за скицирање, нарочито зависи више од личних преференци и циљева са цртежом. Чак и врста грубог дебелог папира (који је обично браон или сиве боје) високог квалитета пожути с временом.
Гумице
Цртање оловком је у великој мери распрострањено међу уметницима, између осталог зато што је линије лако избрисати и променити. Постоји велики број гумица на тржишту, укључујући обичну гумену гумицу, каучук гумицу за брисање, уметничку и винул гумицу. Беле гумице су веома ефикасне, чврсте, али не оштећују површину папира. Лако се могу исећи на комаде за прецизан рад.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Постови
