Угљен је један од најстаријих материјала за цртање. Угљен се производи у различитим облицима од различитих врста дрвећа.
Можете направити сопствене угљен штапиће за цртање сагоревањем дрвених штапића у конзерви (без кисеоника). Овај начин се зове непотпуно сагоревање. Погледајте овај линк (фотографије), ОВДЕ је начин на који се то ради...неколико светлих комада букве претворено у угаљ. Потребна вам је стара лимена кутија, комадићи дрвета, нпр јасен или буква, место где можете наложити ватру, папир, шибице, рукавице, крпа, пинцета за вађење угљена из кутије. Наложите логорску ватру. Комадиће можете ставити вертикално или како одговара. Потребно је да направите рупу на поклопцу. Прво ћете видети беличасти дим (водена пара која испарава), затим, плавичасти пламен ( гас који је у дрвету које гори). Када нема више ничега, знак је да је процес сагоревања завршен. Узмите рукавице, или нека се охлади пре него скинете покопац. Угљен је врућ, пазите на прсте. Погледајте још један линк ОВДЕ фотограије -један дан крај логорске ватре.
Квалитет и израз линије од угљена одређује начин наношења. Ако се угљен држи између палца и кажипрста - и повлачи преко папира, то ће дати течну и контролисану линију, али угљени штапићи могу да се сломе под притиском. Ако се покрети изводе уз папир, то ће створити дубље и јаче линије. Када се црта на глатком папиру, линије су баршунасто меке и без прекида. Угљен може више него било који други медиј да тренутно изрази или потисне моћно у линији. Цртање на храпавом папиру ствара различите ефекте.
Најквалитетнији папир за цртање угљеном је храпав, груб папир, налик папиру за шмирглање, јер најбоље држи угљен. Максимална трајност се добија са папиром без киселине и папиром који није од дрвета. Пластичн папир за илустрације угљеном је превише гладак. Иначе се може цртати на платну, дрвету, или на све облике папира без киселине, који има храпаву или глатку површину. Ако је папир гладак, угљен клизи.
Ако се угљен користи на начин како су га фаворизовни уметници користили, дајући потпуно ново искуство за цртање, угљен се причврсти за крај бамбусове трске, тако да цртање изгледа као да цртеж настаје сам од себе. Бамбус трска држи се једном руком, палцем и кажипрстом напред, док остали прсти притискују трску ка подлактици. Линије изгледају мекане и пажљиво нанесене. Овом методом може се цртати на зиду, плафону, или на папиру и на поду.
Са угљеном се може тонирати на различите начине. Угљен је крајње намењен за текстуре папира при изградњи тонова. Може се такође користити на танак папир испод којег је храпава дрвена површина или папир за шмирглање (frottage или фротаж техника). Ова техника даје другачије текстуре. Уједначени тонови се могу постићи трљањем прстима или патрљком папира. Светле површине могу се добити гумицом. Кружним покретима и танким угљеном на храпавом папиру могу се добити полутонови, који се могу мењати притиском на угљен. Ово је такође ефективна метода када се требају покрити веће површине, што је брже него са бојама или оловком.
Можете направити сопствене угљен штапиће за цртање сагоревањем дрвених штапића у конзерви (без кисеоника). Овај начин се зове непотпуно сагоревање. Погледајте овај линк (фотографије), ОВДЕ је начин на који се то ради...неколико светлих комада букве претворено у угаљ. Потребна вам је стара лимена кутија, комадићи дрвета, нпр јасен или буква, место где можете наложити ватру, папир, шибице, рукавице, крпа, пинцета за вађење угљена из кутије. Наложите логорску ватру. Комадиће можете ставити вертикално или како одговара. Потребно је да направите рупу на поклопцу. Прво ћете видети беличасти дим (водена пара која испарава), затим, плавичасти пламен ( гас који је у дрвету које гори). Када нема више ничега, знак је да је процес сагоревања завршен. Узмите рукавице, или нека се охлади пре него скинете покопац. Угљен је врућ, пазите на прсте. Погледајте још један линк ОВДЕ фотограије -један дан крај логорске ватре.
Квалитет и израз линије од угљена одређује начин наношења. Ако се угљен држи између палца и кажипрста - и повлачи преко папира, то ће дати течну и контролисану линију, али угљени штапићи могу да се сломе под притиском. Ако се покрети изводе уз папир, то ће створити дубље и јаче линије. Када се црта на глатком папиру, линије су баршунасто меке и без прекида. Угљен може више него било који други медиј да тренутно изрази или потисне моћно у линији. Цртање на храпавом папиру ствара различите ефекте.
Најквалитетнији папир за цртање угљеном је храпав, груб папир, налик папиру за шмирглање, јер најбоље држи угљен. Максимална трајност се добија са папиром без киселине и папиром који није од дрвета. Пластичн папир за илустрације угљеном је превише гладак. Иначе се може цртати на платну, дрвету, или на све облике папира без киселине, који има храпаву или глатку површину. Ако је папир гладак, угљен клизи.
Ако се угљен користи на начин како су га фаворизовни уметници користили, дајући потпуно ново искуство за цртање, угљен се причврсти за крај бамбусове трске, тако да цртање изгледа као да цртеж настаје сам од себе. Бамбус трска држи се једном руком, палцем и кажипрстом напред, док остали прсти притискују трску ка подлактици. Линије изгледају мекане и пажљиво нанесене. Овом методом може се цртати на зиду, плафону, или на папиру и на поду.
Са угљеном се може тонирати на различите начине. Угљен је крајње намењен за текстуре папира при изградњи тонова. Може се такође користити на танак папир испод којег је храпава дрвена површина или папир за шмирглање (frottage или фротаж техника). Ова техника даје другачије текстуре. Уједначени тонови се могу постићи трљањем прстима или патрљком папира. Светле површине могу се добити гумицом. Кружним покретима и танким угљеном на храпавом папиру могу се добити полутонови, који се могу мењати притиском на угљен. Ово је такође ефективна метода када се требају покрити веће површине, што је брже него са бојама или оловком.
Постови
