Кратки опис црквене грађевине

Православна црква у историјским сложеним формама, значи пре свега Царство Божије и јединство Божанског, небеског и земаљског. Дакле, најчешћа је троделна подела цркве.

Храм св. Саве - купола.

За реч цркву у више формалном српском језику користи се реч Храм. Сабор је стара реч и значи - окупљање.

Основни облик може имати различита планска решења, али је најчешћи облик крста - грчки стил. Обично, правац у православним црквама је исток - запад. Ту се најчешће виђају цркве са два стуба са сваке стране, тако да средина формира брод и два брода са стране. Три брода често имају исту висину плафона.

Црква је подељена на три главна дела: на западу лежи нартекс или припрата (неки храмови немају), главни део цркве, наос или брод (лађа храма), и Олтар - одвојен од наоса зидом - иконостасом.

Нартекс је током времена изгубио нешто важно. Био је подељен на два дела: спољашњу и унутрашњу припрату - ексонартекс. Унутрашњи део је био за оне који још нису крштени или одобрени. Овде су стајали у Светој тајни, у којој им није било дозвољено да учествују. Најмање покајани, ако се тако може рећи, стајали су у ексонартексу, јер њихови греси још нису били опроштени.

Наос - брод - На источној страни брода, где је олтарски простор, Вима (у почетку - трон, а затим платформа на којој је престо) почиње да се уздиже део лаже, неколико метара води испред иконостаса и унутар брода. Ово се зове Солеја (узвишење лађе пред олтарном преградом или иконостасом, поред тога сам Олтар је издигнут, па се Солеја јавља као наставак ван олтара). Солеја усред Светих двери иде мало даље на запад, а завршава се пред издигнути круг Амвон - грчка реч за узвишење. Одавде ђакон за време богослужења изговара јектеније, свештеник из амвона чита Заамвону молитву. На северу и југу солеје налазе се појци (клироси) и чтеци храма.

Олтар је у односу на остали простор издигнут из наоса и одвојен иконостасом, окренут према истоку. Насред простора је квадратни олтар, где углови симболишу четири стране света - свим народима света у свим правцима (таква симболика са правцима, број, итд, повезани су у Православној цркви са готово свим инветаром и архитектуром, и даље нећу запажати симболичку вредност ентитета). Изворно је био низак и имао је неке колоне на врху, али је касније потпуно поркивен зид - иконостас. Зид може бити потпуно или напола покривен или може имати мањи степен у висини и може бити подешен. Зид (иконостас) је уређен на посебан начин, где су у средини Царске двери. Јужни зид је често заокружен - апсида, где је простор резервисан за свештеника. Апсида може имати и другачије облике и функције, дакле храм може бити окружен са свих страна апсидама. У православном храму је оријентисана ка истоку и обично је непаран број апсида - три или једна.

read more

ПРОЈЕКЦИЈА

Када се жели изградити кућа прво је потребно размотрити шта се жели и које услове за кућу. Градитељ је сама особа или се обраћа фирми која ће градити. Особа се обраћа архитекти којем презентује своје идеје и жеље. Архитекта долази са предлогом. Сада замислите да сте били код архитекте и поручили изградњу куће са сутуреном, приземљем и првим спратом. Овде је предлог (пројекат) архитекте који одобравате.

Сада кућу треба испланирати детаљно на цртежу. То се обично ради у просторији за цртање где раде инжињери и технички дизајнери. Да  би се цртеж “прочитао” и разумео важно је да знате како да направите цртеж.  То се зове учење о пројекцији и то ћемо сада овде студирати.

Потребна нам је техничка табла за цртање која има хоризонталну  и вертикалну скалу (омјер). На њој се стави лист папира за цртање тако да је близу хоризонталне и вертикалне скале. Папир се причврсти држачем за папир. Када је папир причвршћен узме се главни лењир и притисне се дугме за закључавање. Лењир се постави у  “жлеб” десно и пусти се дугме за закључавање – сада је лењир причвршћен. Може се додатно причврстити дугметом на десној страни.

4. На цртежу се ради са две различите дебљине линије. “Помоћна линија” црта се лаком руком, касније се брише у = фину линију. “Видљиве линије” на готовом цртежу цртају се дебелим линијама = тврда линија. Прва ствар коју треба нацртати је тврда линија у 0 – линији. Замислите да је пројекција на столу. Ту се ставља фигура коју желимо да видимо са стране и одозго. Фигура посматрана одозго назива се хоризонтална пројекција. Фигура гледана спреда назива се вертикална пројекција. Ако се нпр стоји испред куће и гледа се пут ње види се вертикална пројекција. Ако би летели изнад куће и гледали у њу видели би хоризонталну пројекцију. Ова два концепта су важна да се упамте.

5. Сада треба нацртати фигуру на папир за цртање. Прво се стави на “сто”, односно на пројецији оси. Фигура се прецизно измери. На ветикалној страни мери 10 цм или 110 милиметара. Да би нацртали што је могуће тачније мера се може обележити шестаром тако што се шестар постави у оси пројекцији у тачки издвојеној 20 милиметара од леве скале (омјера). Меком страном шестара бележе се вертикалне димензије (мера). Сада узети троугао од 90 степени и ставити га на главну линију. Нацртати линију која повезује ове две тачке. Сада се има предња страна фигуре. Да ли сте приметили да је главни лењир био један део испод осе? Нема никаквог значаја где лежи главни лењир само да троугао може да достигне највишу тачку.

6.  Сада померити главни лењир до највише тачке и нацртати једну врло танку линију целим путем. Ово се зове помоћна линија.

Када се погледа на вертикалну слику виде се и вертикална и хоризонтална мера. Сада се мери хоризонтална “ширина” фигуре. Она мери 6 центиметара или 60 милиметара. Ова мера се бележи шестаром десно право на пројекцији оси. Поново се помера главни лењир испод осе и стави троугао на главни лењир. Затим се црта линија из те нове тачке до помоћне линије изнад. Фигура се сада може нацртати дебљом линијом и буде јаснија.

7. Сада се црта фигура гледана одозго – односно хоризонталне пројекције. Може се устати и гледати хоризонтално на фигуру,  види се горња страна.  То се уради на папиру окретањем фигуре око пројекције осе. Помери се главни лењир ниже на папиру и цртају се помоћне линије за 2 стране фигуре. 6 центиметара (60 мм) испод осе црта се једна хоризонтална линија. Сада се имају три стране фигуре одозго и недостаје само четврта страна.

8. За цртање 4-те стране фигуре  треба измерити дебљину фигуре. Она је 3 центиметара (30 милиметара). Обележи се мера шестаром и тачком са хоризонталне линије и навише. Црта се последња страна. Нацртати фигуру са дебљом линијом. Сада је нацртана фигура преко пројекције осе у вертикално. Испод осе је нацртано у хоризонталној пројекцији.

9. Фигура се сада црта гледана са стране како ветикално тако и хоризонтално. Сада се одвоји 6 центиметара (60 милиметара) са десне од прве нацртане фигуре и цртају се танка правоугла – ветикална линија обе изнад и испод осе. Затим се одређује дебљина фигуре. Исте мере као и раније (30 милиметара). Сада се цртају линије одозго до  доње помоћне линије кроз уцртане тачке.

Сада иде ширина фигуре ( 60 мм) од доње помоћне линије и горе пут пројекције осе. Одавде се црта хоризонтална линија између те две ветикалне помоћне линије. Фигуре се сада цртају дебљом линијом, тако да се истакну.

10.  На крају се фигура црта тако да се може видети са две стране истовремено.  Поставља се једна тачка 14 цм десно на пројекцији оси ( 140 милиметара). Сада се црта вертикална линија кроз тачку на горњој и доњој помоћној линији. Ова линија је излаз за предњи угао фигуре у хоризонталној пројекцији. Узме се 45 степени троугао и стави се главни – лењир, који лежи мало ниже испод доње помоћне линије.

Обележена тачка треба сада да се додирне са једном од страна троугла. Прво се црта страна са танком линијом горе и на лево. Помери се троугао десно на главни лењир и црта се друга страна горе на десно.  Дакле, сада је нацртан угао фигуре у оно што се зове 45 степени пројекција.

11. Дебљина и ширина одређују се шестаром уз те две линије. Црта се завршница. Цртају се помоћне линије из сваког од та 4 угла на новонацртаној фигури.Сада се цртају видљиве стране са дебелим линијама. Фигура изгледа мало транспарентна, са невидљивим странама које се једва назиру у финој танкој линији. Фигура се види окренута за 45 степени.

Извор: овде можете видeти инструкције у сликама   (пратити жуту стрелицу næste side упоредо са тачкама превода).

read more

ПРОПОРЦИЈЕ И РИТАМ

Архитектонско цртање
Пропорције једне грађевине су однос између величина појединих делова. То може на пример бити однос између висине и ширине. Такође може бити однос између прозора или врата у односу на остатак фасаде.

Када се осврћемо на пропорције грађевине можемо погледати на ове ствари: да ли постоји равнотежа у односу између висине и ширине? Они не треба да буду нужно једнаки, али веома висока и уска кућа функционише другачије од куће са приближно истом висином и ширином. Да ли су прозори сувише мали, сувише велики или адекватне величине у односу на остатак фасаде; да ли су врата сувише мала, сувише велика или адекватне величине у односу на остатак фасаде; да ли декорација попуњава превише или се добро уклапа са остатком зграде? Фасада се може назвати лицем грађевине. То је део грађевине који гледа на пут, део грађевине који прво видимо, па самим тим обично се фасади посвећује највише пажње. Када гледамо на фасаду можемо погледати ове ствари: каква су врата, прозори и разни украсни елементи; да ли постоје украси у  ветикалне и хоризонталне линије; понављају ли се елементи или су сами за себе? То се зове ритам фасаде. Можемо ли наћи геометријске облике као што су троугао, квадрат, четвороугао, круг, купа, итд, у конструкцији фасаде; које боје је фасада; да ли је над улицом, глатка или повучена назад; има ли шупљина, избочина, нпр као што су балкони; какви су углови фасаде, оштри или заобљени, итд.

Ритам је концепт преузет из музике. У музици ритам напредује док музика свира. Али у архитектури се може доживети када се посматрају и следе грађевинске линије. Ако грађевине поједини делови прате једни друге у редовне облике то може дати осећај ритмичке структуре. Ако се ствари редовно понављају постоји сталан ритам. Сталан ритам даје грађевини више стабилности од неправилног ритма. То на пример може бити редовно понављање прозора, прозор- прозор – прозор.  Замењују ли прозоре на пример врата, такт је прозор – врата – прозор – врата – прозор – врата. Један валцер такт на фасади је нпр наизменично прозор – удубљење – врата – прозор – удубљење – врата.

Функција и значење
У архитектури једно дело увек има функцију. Није саграђено да буде само лепо већ и да користи за нешто. Архитектонско дело треба посматрати као интеракцију између визуелног израза и функције. Чему користи? Архитектонско дело се гради да би се користило. То може бити кућа, позориште, парк и слично. Када се гледа на архитектуру, садржај и значење блиски су са оним за шта се користи. Није довољно да је кућа лепа ако на пример има мале прозоре кроз које неће бити светлости.

read more

ОБЛИК

Архитектонско цртање
Важан део неке грађевине је облик. Облик формирају зидови и кров. Облик је основа објекта и то је оно чиме се један посматрач суочава. На шта треба да обратите посебну пажњу на облик у једном архитектонском цртању? Поглеајте на ове ствари: шта је основни облик; какав је ритам фасаде; да ли је грађевина геометријских облика; какав је однос фасаде са улицом; какав је кров; колико спратова и предмета постоји; да ли су спратови исти или различити, како су евентуално различити; каква је целина у облику грађевине?

Основни облик
Основни облик  грађевине је обично заснован на геометријском облику. То на пример може бити круг, квадрат, правоугаоник, троугао. Основни облик чини како доживљавамо неку грађевину. Нпр, сасвим је другачије ући у зграду са издуженим уским основним обликом него у зграду са округлим основним обликом. Издужен простор значиће да се крећемо према крају зида, а у округлој просторији у средини просторије наћи ћемо мир.

Основни облик често је везан са оним за шта се објекат користи. Издужен простор је погодан за процесије и често се користи у црквама и дворцима. Кружна просторија даје посебно узвишено расположење, јер  су сви заједно у средини. Четвртасте просторије дају добар однос са различитим облицима намештаја и заједништво међу људима. Од великих балских дворана до малих просторија...

У стара времена геометријски облици били су веома важни за архитекте. Сматрало се да сваки од њих има божанско значење. Круг је нпр био симбол небеског, док је квадрат био симбол земаљског.

read more

АРХИТЕКТУРА

Архитектура кратко речено обликује и уређује простор, било да је то просторија, грађевина, град или пејзаж.

Скала

Скала обухвата архитектонско планирање читавог региона, преко целог града до најмањих објеката. Заједничко овим пројектима је рад са простором, обликом, величином и ограничењем.

Релације (односи)

Однос архитектуре са математиком, технологијом, науком, уметношћу, политиком, социологијом, етнографијом, историјом и филозофијом.

Архитектура је везана за неколико области. Када је потребно израчунати архитектонски облик и конструкцију укључује се, између осталог, познавање математике и технологије. Архитектонско естетско питање везано је за уметничке дебате, а изградња једне грађевине често је политичко питање. Да би се протумачио један задатак такође је потребно да се познаје кориснички стил живота и облици рада, област о којој је реч, и шта се односи на науку, културу и народ – етнографски.

Основни елементи

Сваки архитектонски задатак је рад на облику, простору и материјалу. Ово важи како за изградњу објеката тако и за пејзаж. Архитектура мора да изабере задовољавајући облик који испуњава естетске функционалне захтеве. Постоји низ разматрања која ће архитекта готово увек узети у обзир: Како успоставити везу између архитектуре и средине; какав треба да је однос са местом и основом; које се просторије желе; како повезати просторије; којем кретању дати предност; које функције треба испунити; какав треба да је однос између затвореног и отвореног, између светла и сенке; за који се материјал одлучити; које боје се желе; каква ће бити акустика; које звучне слике креирати у такту са избором материјала, итд.

Decorum

Овај термин коришћен је од античког доба за описивање циљева архитектуре. Архитектура се мора уклопити у време и место, мора садржати функције и могућности које тип изградње захтева. Скицира се у више предлога пре него што се нађе одговарајући облик који би могао да покрије многе различите функције грађевине и приступи истој. Грађевина такође треба да успе да створи везу са природом. На пример, неколико храстова око зграде могу да створе везу са околном шумом. Време је иначе битан фактор када се жели обликовати врт или простор у пејзажу. Изградња врта је веома спор процес у односу на изградњу грађевине.

read more