Pages

Ads 468x60px

недеља, 14. јул 2013.

ПРОЈЕКЦИЈА

Када се жели изградити кућа прво је потребно размотрити шта се жели и које услове за кућу. Градитељ је сама особа или се обраћа фирми која ће градити. Особа се обраћа архитекти којем презентује своје идеје и жеље. Архитекта долази са предлогом. Сада замислите да сте били код архитекте и поручили изградњу куће са сутуреном, приземљем и првим спратом. Овде је предлог (пројекат) архитекте који одобравате.


Сада кућу треба испланирати детаљно на цртежу. То се обично ради у просторији за цртање где раде инжињери и технички дизајнери. Да  би се цртеж “прочитао” и разумео важно је да знате како да направите цртеж.  То се зове учење о пројекцији и то ћемо сада овде студирати.

Потребна нам је техничка табла за цртање која има хоризонталну  и вертикалну скалу (омјер). На њој се стави лист папира за цртање тако да је близу хоризонталне и вертикалне скале. Папир се причврсти држачем за папир. Када је папир причвршћен узме се главни лењир и притисне се дугме за закључавање. Лењир се постави у  “жлеб” десно и пусти се дугме за закључавање – сада је лењир причвршћен. Може се додатно причврстити дугметом на десној страни.

4. На цртежу се ради са две различите дебљине линије. “Помоћна линија” црта се лаком руком, касније се брише у = фину линију. “Видљиве линије” на готовом цртежу цртају се дебелим линијама = тврда линија. Прва ствар коју треба нацртати је тврда линија у 0 – линији. Замислите да је пројекција на столу. Ту се ставља фигура коју желимо да видимо са стране и одозго. Фигура посматрана одозго назива се хоризонтална пројекција. Фигура гледана спреда назива се вертикална пројекција. Ако се нпр стоји испред куће и гледа се пут ње види се вертикална пројекција. Ако би летели изнад куће и гледали у њу видели би хоризонталну пројекцију. Ова два концепта су важна да се упамте.

5. Сада треба нацртати фигуру на папир за цртање. Прво се стави на “сто”, односно на пројецији оси. Фигура се прецизно измери. На ветикалној страни мери 10 цм или 110 милиметара. Да би нацртали што је могуће тачније мера се може обележити шестаром тако што се шестар постави у оси пројекцији у тачки издвојеној 20 милиметара од леве скале (омјера). Меком страном шестара бележе се вертикалне димензије (мера). Сада узети троугао од 90 степени и ставити га на главну линију. Нацртати линију која повезује ове две тачке. Сада се има предња страна фигуре. Да ли сте приметили да је главни лењир био један део испод осе? Нема никаквог значаја где лежи главни лењир само да троугао може да достигне највишу тачку.

6.  Сада померити главни лењир до највише тачке и нацртати једну врло танку линију целим путем. Ово се зове помоћна линија.

Када се погледа на вертикалну слику виде се и вертикална и хоризонтална мера. Сада се мери хоризонтална “ширина” фигуре. Она мери 6 центиметара или 60 милиметара. Ова мера се бележи шестаром десно право на пројекцији оси. Поново се помера главни лењир испод осе и стави троугао на главни лењир. Затим се црта линија из те нове тачке до помоћне линије изнад. Фигура се сада може нацртати дебљом линијом и буде јаснија.

7. Сада се црта фигура гледана одозго – односно хоризонталне пројекције. Може се устати и гледати хоризонтално на фигуру,  види се горња страна.  То се уради на папиру окретањем фигуре око пројекције осе. Помери се главни лењир ниже на папиру и цртају се помоћне линије за 2 стране фигуре. 6 центиметара (60 мм) испод осе црта се једна хоризонтална линија. Сада се имају три стране фигуре одозго и недостаје само четврта страна.

8. За цртање 4-те стране фигуре  треба измерити дебљину фигуре. Она је 3 центиметара (30 милиметара). Обележи се мера шестаром и тачком са хоризонталне линије и навише. Црта се последња страна. Нацртати фигуру са дебљом линијом. Сада је нацртана фигура преко пројекције осе у вертикално. Испод осе је нацртано у хоризонталној пројекцији.

9. Фигура се сада црта гледана са стране како ветикално тако и хоризонтално. Сада се одвоји 6 центиметара (60 милиметара) са десне од прве нацртане фигуре и цртају се танка правоугла – ветикална линија обе изнад и испод осе. Затим се одређује дебљина фигуре. Исте мере као и раније (30 милиметара). Сада се цртају линије одозго до  доње помоћне линије кроз уцртане тачке.

Сада иде ширина фигуре ( 60 мм) од доње помоћне линије и горе пут пројекције осе. Одавде се црта хоризонтална линија између те две ветикалне помоћне линије. Фигуре се сада цртају дебљом линијом, тако да се истакну.

10.  На крају се фигура црта тако да се може видети са две стране истовремено.  Поставља се једна тачка 14 цм десно на пројекцији оси ( 140 милиметара). Сада се црта вертикална линија кроз тачку на горњој и доњој помоћној линији. Ова линија је излаз за предњи угао фигуре у хоризонталној пројекцији. Узме се 45 степени троугао и стави се главни – лењир, који лежи мало ниже испод доње помоћне линије.

Обележена тачка треба сада да се додирне са једном од страна троугла. Прво се црта страна са танком линијом горе и на лево. Помери се троугао десно на главни лењир и црта се друга страна горе на десно.  Дакле, сада је нацртан угао фигуре у оно што се зове 45 степени пројекција.

11. Дебљина и ширина одређују се шестаром уз те две линије. Црта се завршница. Цртају се помоћне линије из сваког од та 4 угла на новонацртаној фигури.Сада се цртају видљиве стране са дебелим линијама. Фигура изгледа мало транспарентна, са невидљивим странама које се једва назиру у финој танкој линији. Фигура се види окренута за 45 степени.

Извор: овде можете видeти инструкције у сликама   (пратити жуту стрелицу næste side упоредо са тачкама превода).