Иако су се пастелне боје користиле за цртеж још у 15 и 16 веку,
уметност пастела се развила тек у 18. веку. Површина пастелног цртежа је
најосетљивија од свих других површина за цртање и бојење. Природа
пастела је прашњав изглед, зато да би се цртеж очувао мора да буде
заштићен одмах чим се заврши са радом.
Материјали за пастелни цртеж
Меки пастели ( и пастел, креда) направљени су од пигмента у праху који је лабаво везан у раствору трагакант гуме или metylcellulose (лепак за тапете). Обично се додају конзерванс и понекад антигљивично средство. Избор је велики. Пастели су доступни тврди – средње тврди или меки – у разним облицима- танки или дебели, квадратни или округли. Пастелне креде се могу купити појединачно или у кутије у различитим бојама. Пастелне оловке су мало тврђе од обичне креде. Треба изабрати кутије са много нијанси, тј. колико је могуће. У већини случајева има се до 100 нијанси, мада неки произвођачи имају израђене серије од преко 400 нијанси. Најбољи произвођачи су они који имају спецификације о пигменту, а када знате име супстанци знате шта сте добили. Други произвођачи имају разноразна имена за пастел, али о врсти пигмента и издржљивости ни речи. Пастели такође могу да варирају у тврдоћи у истој категорији, јер различити пигменти захтевају другачије везивно средство.
Фиксатив је веома практичан за цртеж, пошто је довољно да се закашљете да један део пастела нестане. Неки савремени фиксативи су растварачи изведени из полимеризације једињења винул групе (винул смола) и метил алкохола. Они су ефикасни као и старија природна смола шелак фиксатив. Иако се за казеин/амонијак/алкохол каже да не тамни у пастелним бојама, сваки фиксатив ће променити боју пастела. Фиксатив даје површини слој или га пигмент апсорбује. Ово мења преламање светлости тако да цртеж изгледа тамније и транспарентније. Неки пигменти су јачи од других. Ако се пастелни цретж правилно постави иза стакла и затвори оквиром, остаће перманентан, као да је фиксиран. Стакло треба брисати влажном крпом, јер сува може да створи статички електрицитет, и да тако честице пигмента подигне испод у стакло.
Пигменти пастела се везују за папир од тканине и папир грубе површине. Такође се могу користити на фином папиру, али не и на сјајним површинама као што је пластифицирани папир. Докле год има нешто у папиру што може задржати пигмент довољно је перманентно, ако не може да буде замрљано. Пастелне креде се могу користити скоро на свим површинама које су мало грубе, а које могу да задрже пигмент. Зато се могу користити и картонске површине и слично.
Тонирана основа
Природни од тканине папир за акварел је обично беле боје, али танка боја - акварел боја, лепак растворен у води или лепак, темпера, танак акрил, или чак мастила у боји – могу дати тонирану основу коју пастелни уметник жели. Такође се може наћи у продаји обојен папир специјално за пастелне цртеже. Доступан је у количини од меких боја до крем преко тамне окер до браон, плаве и сиво-зелене. Такође је доступан у свим тоновима од светло-сиве до црне. Обојена основа обезбеђује мрежу топлих и хладних тонова између пастелних боја.
Третман лепком - пастелни папир од тканине
Степен и врсте третмана лепком папира од тканине је различит од врсте до врсте. Неки су добро прерађени, што даје површину тврдоће која одговара пастелним бојама. Остали су мање прерађени и више упијају. Влакна се у оваквом папиру ослобађају и папир може врло да иритира при раду. Овај проблем се не дешава код обојеног пастелног папира, а код акварел папира проблем се решава пеглањем раствореним лепком у води. Велур – папир је танак папир којем је додата вуна у праху. Доступан је у многим бојама. Без обзира што је светлост преламања боја и трајност структуре папира несигурна, има јединствену површину за пастел. То омогућава цртање глатких или меких линија, равномерне тонове, али овај папир чини се да готово сам трља пастеле.
Додавање структуре папиру
Када се папир боји или грундира може му се додати већа храпавост тако што се пигмент просеје преко влажне површине као плавац (камен) у праху или као мермерна прашина. Резултат је као фин папир за шмирглање који држи добро пигменте и даје јачину јасним бојама. Друга опција је да се купи веома фин папир за шмирглање у великим листовима. Ови листови имају јединствену структуру и могу се пре употрбе обојити гвашом или танким акрилним слојем, чиме се обезбеђује алтернатива за жуто-сиве тонове.
Методе са пастелним бојама
Пастели имају специфичан мек, мат квалитет. Када се црта са пастелним бојама на папиру или на неку другу радну површину, пигмент се до неког степена уклапа у папирна влакна или – површину за обраду. Неизбежна је пигмента прашина у ваздуху, на рукама и одећи и на поду, па је за пастелно цртање добро одабрати нетоксичне пигменте.
Ефекти
Пастелни ефекти могу се направити на различитим подлогама, од папира за шмирглање преко велур папира до обојене основе. Оно што карактерише пастелне боје је богат мат квалитет. На фином папиру за шмирглање пастеле се задрже на фину грубу површину. На глаткој површини велур – папира богате прашњаве пастелне линије стварају контраст, гваш основа – непрозирна светла окер – позадина даје добар оквир за пастеле. Опрезно сенчење (гребање) једне боје у другу и трљање даје спој две боје. Ово је уобичајена пастелна техника цртања и посебно се користи где једна чиста боја треба да се тонира. Да би се на папиру добио прелаз између две различите боје или тонова користи се линеарно сенчење (гребање) где се две боје појављују као помешане.
Унакрсно сенчење (гребање) и више слојева пастела
Може се експериментисати са ефектима који могу да створе више слојева и мешавина боја. Ефекти боја се могу створити унакрсним сенчењем, трљајући основу – чисту боју, без употребе било какве мешавине, осим оне коју око ствара. Постоји ограничење колико слојева се може користити. Коришћење било каквог везива или фиксатива за сваки слој утиче на боју. Ако се црта у нови пастелни слој са новом бојом, задржава се чистоћа нове боје, али такође постоји граница колико пигмента основа може да подржи.
Цртање портрета са пастелама
Пастели су посебно погодни за портрете, јер им дају мекоћу и непосредност коју други медији немају. Техника је врло једноставна. Прво се оловком или пастелама нацрта основни облик лика. Боја позадине папира је водич за средње тонове и сенке, а најсветлија места на челу цртају се белом пастелном кредом. Након тога најсветлије розе и жути тонови око најсветлијих места, и на тај начин је цело чело израђено. Тонови се раде са чистим папирним патрљком. Пастели се наносе са чела и наниже примењујући сродне тонове око очију, носа и уста. Радећи од врха наниже избегава се размазивање пастела. Када је основа завршена, боје, тонови и прелази су тиме прилагођени. Након тога додају се најтамнији тонови док се извлаче светли. Гумицoм (kneaded eraser) која се користи за корекцију цртежа пастела, уклоне се мрље и прљавштина са папира. Гума је налик тесту и високе апсорпционе особине. Хвата све честице без оштећења папира и размазивања цртежа.
Материјали за пастелни цртеж
Меки пастели ( и пастел, креда) направљени су од пигмента у праху који је лабаво везан у раствору трагакант гуме или metylcellulose (лепак за тапете). Обично се додају конзерванс и понекад антигљивично средство. Избор је велики. Пастели су доступни тврди – средње тврди или меки – у разним облицима- танки или дебели, квадратни или округли. Пастелне креде се могу купити појединачно или у кутије у различитим бојама. Пастелне оловке су мало тврђе од обичне креде. Треба изабрати кутије са много нијанси, тј. колико је могуће. У већини случајева има се до 100 нијанси, мада неки произвођачи имају израђене серије од преко 400 нијанси. Најбољи произвођачи су они који имају спецификације о пигменту, а када знате име супстанци знате шта сте добили. Други произвођачи имају разноразна имена за пастел, али о врсти пигмента и издржљивости ни речи. Пастели такође могу да варирају у тврдоћи у истој категорији, јер различити пигменти захтевају другачије везивно средство.
Фиксатив је веома практичан за цртеж, пошто је довољно да се закашљете да један део пастела нестане. Неки савремени фиксативи су растварачи изведени из полимеризације једињења винул групе (винул смола) и метил алкохола. Они су ефикасни као и старија природна смола шелак фиксатив. Иако се за казеин/амонијак/алкохол каже да не тамни у пастелним бојама, сваки фиксатив ће променити боју пастела. Фиксатив даје површини слој или га пигмент апсорбује. Ово мења преламање светлости тако да цртеж изгледа тамније и транспарентније. Неки пигменти су јачи од других. Ако се пастелни цретж правилно постави иза стакла и затвори оквиром, остаће перманентан, као да је фиксиран. Стакло треба брисати влажном крпом, јер сува може да створи статички електрицитет, и да тако честице пигмента подигне испод у стакло.
Пигменти пастела се везују за папир од тканине и папир грубе површине. Такође се могу користити на фином папиру, али не и на сјајним површинама као што је пластифицирани папир. Докле год има нешто у папиру што може задржати пигмент довољно је перманентно, ако не може да буде замрљано. Пастелне креде се могу користити скоро на свим површинама које су мало грубе, а које могу да задрже пигмент. Зато се могу користити и картонске површине и слично.
Тонирана основа
Природни од тканине папир за акварел је обично беле боје, али танка боја - акварел боја, лепак растворен у води или лепак, темпера, танак акрил, или чак мастила у боји – могу дати тонирану основу коју пастелни уметник жели. Такође се може наћи у продаји обојен папир специјално за пастелне цртеже. Доступан је у количини од меких боја до крем преко тамне окер до браон, плаве и сиво-зелене. Такође је доступан у свим тоновима од светло-сиве до црне. Обојена основа обезбеђује мрежу топлих и хладних тонова између пастелних боја.
Третман лепком - пастелни папир од тканине
Степен и врсте третмана лепком папира од тканине је различит од врсте до врсте. Неки су добро прерађени, што даје површину тврдоће која одговара пастелним бојама. Остали су мање прерађени и више упијају. Влакна се у оваквом папиру ослобађају и папир може врло да иритира при раду. Овај проблем се не дешава код обојеног пастелног папира, а код акварел папира проблем се решава пеглањем раствореним лепком у води. Велур – папир је танак папир којем је додата вуна у праху. Доступан је у многим бојама. Без обзира што је светлост преламања боја и трајност структуре папира несигурна, има јединствену површину за пастел. То омогућава цртање глатких или меких линија, равномерне тонове, али овај папир чини се да готово сам трља пастеле.
Додавање структуре папиру
Када се папир боји или грундира може му се додати већа храпавост тако што се пигмент просеје преко влажне површине као плавац (камен) у праху или као мермерна прашина. Резултат је као фин папир за шмирглање који држи добро пигменте и даје јачину јасним бојама. Друга опција је да се купи веома фин папир за шмирглање у великим листовима. Ови листови имају јединствену структуру и могу се пре употрбе обојити гвашом или танким акрилним слојем, чиме се обезбеђује алтернатива за жуто-сиве тонове.
Методе са пастелним бојама
Пастели имају специфичан мек, мат квалитет. Када се црта са пастелним бојама на папиру или на неку другу радну површину, пигмент се до неког степена уклапа у папирна влакна или – површину за обраду. Неизбежна је пигмента прашина у ваздуху, на рукама и одећи и на поду, па је за пастелно цртање добро одабрати нетоксичне пигменте.
Ефекти
Пастелни ефекти могу се направити на различитим подлогама, од папира за шмирглање преко велур папира до обојене основе. Оно што карактерише пастелне боје је богат мат квалитет. На фином папиру за шмирглање пастеле се задрже на фину грубу површину. На глаткој површини велур – папира богате прашњаве пастелне линије стварају контраст, гваш основа – непрозирна светла окер – позадина даје добар оквир за пастеле. Опрезно сенчење (гребање) једне боје у другу и трљање даје спој две боје. Ово је уобичајена пастелна техника цртања и посебно се користи где једна чиста боја треба да се тонира. Да би се на папиру добио прелаз између две различите боје или тонова користи се линеарно сенчење (гребање) где се две боје појављују као помешане.
Унакрсно сенчење (гребање) и више слојева пастела
Може се експериментисати са ефектима који могу да створе више слојева и мешавина боја. Ефекти боја се могу створити унакрсним сенчењем, трљајући основу – чисту боју, без употребе било какве мешавине, осим оне коју око ствара. Постоји ограничење колико слојева се може користити. Коришћење било каквог везива или фиксатива за сваки слој утиче на боју. Ако се црта у нови пастелни слој са новом бојом, задржава се чистоћа нове боје, али такође постоји граница колико пигмента основа може да подржи.
Цртање портрета са пастелама
Пастели су посебно погодни за портрете, јер им дају мекоћу и непосредност коју други медији немају. Техника је врло једноставна. Прво се оловком или пастелама нацрта основни облик лика. Боја позадине папира је водич за средње тонове и сенке, а најсветлија места на челу цртају се белом пастелном кредом. Након тога најсветлије розе и жути тонови око најсветлијих места, и на тај начин је цело чело израђено. Тонови се раде са чистим папирним патрљком. Пастели се наносе са чела и наниже примењујући сродне тонове око очију, носа и уста. Радећи од врха наниже избегава се размазивање пастела. Када је основа завршена, боје, тонови и прелази су тиме прилагођени. Након тога додају се најтамнији тонови док се извлаче светли. Гумицoм (kneaded eraser) која се користи за корекцију цртежа пастела, уклоне се мрље и прљавштина са папира. Гума је налик тесту и високе апсорпционе особине. Хвата све честице без оштећења папира и размазивања цртежа.
Постови
