Једно је интеракција између боја, а друго је како емоционално, психолошки утичу на посматрача. Неке боје имају чак депресиван ефекат на нас, док нас друге чине позитивним, расположним и срећним. Боје утичу на све нас појединачно условљене нашом личном осетљивошћу и доживљајем боја и тиме повезане асоцијације боја. Поред тога постоје и специфичне боје, које углавном утичу на нас у одређеним правцима.
Пробајте на пример асоцијације боја појединачно да ставите у вези са неким општим изражајем осећаја: 1) страст, узбуђење, 2) агресивност, опасност, 3) депресија, туга, 4) равнодушност, небитност и 5) опуштеност и одмор у себи. Упоредите резултате и проверите доминантно неслагање између њих. Покушајте код неслагања да дефинишете зашто је одређена боја изабрана за одређен израз.
Иако ће појединачни резултати неизбежно да се разликују једни од других, покушај ће истовремено показати да постоје неке боје које скоро никада не треба ставити заједно са одређеним емоцијама. Овај однос у вези је делимично са различитом експресивношћу боја. Спектралне боје зраче кроз активност њиховог јаког валера и динамику за разлику од сломљених боја и њиховог више пасивног изражаја. У оквиру спектралних боја нема различитих степена динамике који су специјално условљени различитим осветљењима. Чиста жута је на пример изразито ретка као изражај за нешто небитно или опуштено, због њене јаке светлости и енергије. Такође је скоро незамисливо повезати црвену са депресијом или пасивним, јер је превише директна и активна боја. Плава као најслабије светла примарна боја изражава мању активност и динамичност него црвена и жута и стога је ретко повезана са страшћу и агресијом.
Кроз динамику боја може се у одређеној мери повезати њихов различити изражај са њиховим утицајем на нашу психу. Спектралне (хроматске) најхладније боје око плаве повезују се често психолошки са нечим далеким, непристрасним и промишљеним, док топлије око наранџасте апелују на нешто близу, интимно и непосредно.
Спектралне најтамније боје око љубичасте се обично повезују са нечим слично емотивно тешким, суморним и мање активним у односу на психолошки најсветлије активне и енергичне изражаје. Као што је боја у свим другим контекстима релативна и променљива у свом изражају, такође њен психолошки изражај зависи од контекста у којем се појављује и у којој мери. Црвена ваза или столица у релативно неутралној просторији стимулишу, активно и узбуђујуће, а црвена боја је директно непријатна, и у веома кратком року неподношљива, ако је цела просторија офарбана у црвено. Исто важи у сликарству.
У оквиру сликарства боја психолошки изражај ће увек бити у комбинацији са генералним тумачењем изражаја и индивидуалном, емоционалном асоцијацијом боја. Због тога не можемо увек бити сигурни да ли ће емоционалне асоцијације, које лично ставимо у боју или њен изражај бити прочитане на исти начин од стране других.
Поред повезаности боја и емоција/расположења такође имамо тенденцију да повежемо боје са другим сензорним изразима на пример са тоновима, облицима, говором и звуком, и што је већ поменуто са температуром и тежином.
Које боје повезујемо, на пример са синус и косинус? Без обзира на значење речи или њихов недостатак на исти начин њихов звук често асоцира на одговарајући осећај боје. Оштрина, висина звука повезани су генерално са светлом, лаким бојама а обрнуто тупим и ниским са дубљим, округлим звуцима са одговарајућим тежим тамнијим бојама. Таква асоцијација повезаности између скроз различитих, сензорно одвојених области зове се тенденција трансформације или синтезија (на пример, црвена боја повезана са појмом срца).
Енглески историчар уметности Gombrich поставио је поједностављену шему која показује како генерално повезујемо боје са другим сензорним утисцима.
 |
| gombrich color scheme psychology |
Постови
