ЦРТАЊЕ ЖИВОТИЊА

Цртање реалистичних цртежа животиња захтева знање и стрпљење. Стрпљење је особина која се има или нема, али познавање животиња је нешто што се може постићи пажљивим посматрањем, евентуално допуњено читањем. Што боље знате животињу, њен живот и акције, одснос са осталим животињама и околином, боље ћете моћи да их нацртате. Вероватно нећете имати прилику да цртате слона, вука или риса у природи, али има много животиња у средини где се крећете и живите: веверице, зечеви, јежеви, лисице, мишеви, жабе, јелени и птице. Постоји велика разлика у доживљавању животиња у заточеништву и активних у природи. Покушајте колико је могуће да цртате животиње из свог природног окружења. То наравно не значи да не можете да комбинујете ове две могућности, напротив, теренске скице можете интегрисати са студијама о животињама у заточеништву, кућним љубимцима и дивљим животињама у парковима и зоолошким вртовима, као и са препарираним животињама у музејима или друге колекције. Зоолошки вртови могу бити одлично место за цртање животиња. У зоолошком врту можете посматарати животиње из различитих региона света. Постоје добри услови да њихово понашање буде готово природно. За детаље као што су очи, шапе, текстура, потребна је блискост, а то се обично постиже у зоолошком врту. Препариране животиње можете користити за студије анатомије. Узмите довољно времена за детаљне цртеже. Можете почети са цртежом покрета, а онда можете да наставите са сложеним особинама и структуром коже, крзна или перја. Анатомске студије могу се вршити и на изложене музејске скелете. Много је лакше да се животиња нацрта ако се познаје унутрашња структура костију и мишића. Многе информације о анатомији животиња могу такође да се добију студирањем фотографије. Пре проналаска фотографије кретање животиња се погађало. Чињеница је да се галопирање коња погрешно приказивало.