ДУБИНА ЦРТЕЖА

Дубина има везе са дистанцом. Када је дубина у цртежу проблем, повезано је са чињеницом да је тешко на дводимензионалном цртежу приказати растојање између тродимензионалних предмета. Међутим, дубину у цртежу можемо дочарати на неколико начина: пондерисане линије (измерене или вагане, групиране јединице), преклапање, скраћивање  величина и сенчење. Прегледаћемо их редом касније, а сада укратко да вас подсетим на класична правила око односа дубине у слици.Уобичајено је да се мотиви деле у три плана: предњи, средњи и позадина, и даје се овим плановима следећи третман. Облици предњег плана се постепено приказују тамни и детаљирани (дебеле линије, тамни тонови и сенке). Позадина се приказује претежно светла и сиромашна детаљима (танке линије, светли тонови, без сенки, или сасвим слабе). Средњи план се приказује као прелаз. Овај облик приказивања се често зове "перспектива из ваздуха". Прича иза ове методе је што већа дистанца до неког објекта, објекат је светлији (блеђи) и слабији. Реалност се увек не понаша по правилима перспективе из ваздуха, али без обзира како мотив изгледа, важно је да направите разлику између различитих планова слике, ако желите да створите илузију дубине, обратно ће изгледати као да су сви облици у истом плану.

Пондерисане линије
Варијацијом притиска на оловку могуће је створити фине, крхке линије до грубих и снажних. Дебеле линије изгледају као да су близу, танке линије изгледају далеке. Дебљина линија се зато може користити за стварање дубине у цртежу.

Скраћивање величина и преклапање 
Што је мотив даљи или неки његови делови, тиме је и на нашој мрежњачи приказ мањи. У дубини се зато ради на пропорционалном смањењу величина. Делови мотива у предњи план ће се зато преклапати преко делова мотива у средњи план и позадини, а прелазни или делови средњег плана преклапаће се са позадином. Ако се ова преклапања нацртају исправно, лако је приказати локацију између ствари.

Скраћивање 
Цвет или воћка, лист, гране које су уперене према цртачу, цртају се краће него што су "у стварности". Проблем скраћивања  састоји се од тога да предмет нестане у простору, без обзира на две димензије папира којим располажемо. Ово је за почетника увек проблем, зато што се јавља конфликт иземеђу онога што видимо и шематских представа свести. Овде је најбоље да заборавите шта цртате и да на мотив гледате као на слагалицу позитивних и негативних облика. Најбоље је да вежбате цртањем банана, прво са стране, затим их мало окренете и све тако док директно не буду уперене према вама. Ако будете вежбали на овај начин консеквентно и у складу са покретима очију и руке, скраћивање ћете извести правилно.

Сенчење
Сенка не постоји. Сенка је недостатак светла. Реч сенка значи да једна ствар заклања светло другој, а место где светлост не досеже зове се сенка. Место на које пада мало светла не треба називати сенком. За приказивање мотива довољне су црте. Црте није могуће побољшати употребом тонова, сенчењем или бојама. Као прво, сенчење не треба беспотребно компликовати, а као друго сенчење је врло захтевно. Сенчење служи да објасни облик. Сенчење расподељено на сам облик је сенка облика, а она која пада на мотив или подлогу је ударна  и следи из других присутних облика. Ударна сенка се обично црта дискретно, а понекад је најбоље да се скроз изостави. Јака ударна ствара илузију јаког светла. Код сенчења је потребно да се добро размисли. Често је случај да се црта оно што се види, а у ствари више се мења и изоставља. Својство сенчења је да припреми облик мотива који требамо. Тамо где сенка брише облик ретко је добра идеја да се облик црта. Сенчење може такође дати погрешну слику о облику на који пада, а када је то случај треба исправити у односу на оно што знамо о облику. Сенка ни под разно не сме да буде толико тамна да изгледа као да је рупа тамо где је нема на површини облика. У наставку неколико речи о континуираном тонирању, о сенци мотива. Нацртајте једноставан облик - јабуку, лук или слично и потрудите се за добар извор светлости како би боље разликовали варијације на површини облика. Поставите мотив на светлу подлогу, на пример на папир. Прво нацртајте спољашње контуре, а затим поделите површину на три или четири тонова, од најтамнијих места до два или три сива тона до најсветлијих места. Светла места су места на која папир остаје чист. Тамни тонови заправо имају испод себе више слојева сивих тонова. Спољашње контуре не смеју да буду доминантне јер ће то оставити утисак равне површине. Најбоље је да се тон контуре граничи са суседним тоном. Међутим, тамо где су светла места потребно је да се контура нагласи. Овде се јачина светла може приказати брисањем делова контуре. Прелаз са једног тона на други треба да изгледа као да не искаче.

read more

КОМПОЗИЦИЈА

Композиција је начин на који се облици и површи изграђују, и унутар рама формата. Композиција је важан фактор у уметности. Рад са композицијом значи усвојити холистички поглед на површину слике, тако да све заједно формира већу целину. Сви елементи су важни, такође негативни облици. Нема фиксних правила за композицију, тема је сувише субјективна, али почетници могу имати користи од неких једноставних правила, а она су... да се потруде да позитивни облици, мотив, додирују ивице рама на више места...да негативне површине варирају и да су занимљиве. Варијација наиме буди пажњу, али превише варијација делује збуњујуће. Варијација мора бити у односу на неки ред и целину унутар површине слике. Композиција се може испитати из  много углова, као на пример гравитација, симетрија, равнотежа и хармонија, контрасти природе, ритам и дубина...о чему ћемо писати нешто касније.

read more

ФОРМАТ И ПРОПОРЦИЈЕ

Формат 
Код формата разумемо величину слике, однос између висине и ширине. У почетку је можда тешко да се мотив уклопи у формат. Покушајте док седите са папиром за цртање и посмтрате мотив да изаберете узорак који ће се уклопити у формат.  Један други проблем са којим се почетници сусрећу често је смештање цртежа на папиру, када се изненада открије да је цртеж смештен у једном углу папира и да за део мотива нема довољно простора на папиру. Ако сте у тој ситуацији, то није велики проблем, све се може средити одговарајућим орезивањем. Међутим, ако дођете у ситуацију да вам недостаје простора за важан део мотива...мени се то у почетку дешавало често...ту нема велике помоћи, обично сам настављала цртеж на други папир, па сам ту и тамо прецртавала своје цртеже. Зато се увек потрудите да имате довољно простора на папиру око мотива.

Пропорције 
Пропорције или однос величина између појединих делова цртежа су наравно важни. Практично, овим смо се бавили у вези са контура цртежом  и цртежом покрета. Споро концентрисано контурирање ће вам омогућити да процените облик а линијама дужину и правац, а код цртежа покрета брзина цртања ће вас присилити да видите поједине делове као целину. Уз помоћ ових начина цртања погодићете облик и пропорције мотива - из дијаметрално супротних праваца. Да би погодили праве пропорције, обично је од користи ако се посматрају позитивни и негативни облици мотива. Позитивни облици су они које ствари заправо имају, на пример код животиња то су уши, реп, итд - контуре. Негативни су у принципу исти као и позитивни, то је облик 'простора' око на пример  животиње. Приближније студирање, на пример животиња, није потребно, чињеница је да у нашој свести имамо много представа о томе како ствари изгледају. Ове шематске представе су ту цело време док цртамо. Концентришући се на негативне облике блокирамо ове шематске представе, а тиме више не цртамо уши, реп, већ више апстрактне облике, а који се касније управо покажу као реп, уши, итд. Ако на папиру замислите овакве позитивне и негативне површи, лако ћете упоредити површине, дужине и углове између површина. Концентрисаним цртањем између позитивних и негативних облика пропорције се лако нацртају исправно.

read more

ЛИНИЈЕ

Линије имају свој живот. Настају под различитим притиском, ритмом и брзином. Веровање да прсти додирују мотив може линији додати карактер, у зависности од тога да ли је површина глатка или храпава. Линија има безброј могућности за изражавање. Може бити лака, елегантна, опуштена, тешка, агресивна, депресивна. Пре свега, линије користимо да ограничимо облик (контурама). Контура је оно место у простору где се срећу две површине, или где површина нестаје из нашег вида. Контуре су пре свега апстракција - у природи не постоје, али потребујемо да их прикажемо. На контуре унутар се гледа другачије од спољашњих контура. Унутрашње контуре раздвајају површи у истом плану, спољашње раздвајају две површи - мотив и позадину - у различити план. Постоје и друге линије које карактеришу просторни процес и природу. Линије одређују својства цртежа. Једноставне, неиспрекидане линије дају нормалну равну површину, декоративни утисак без волумена. Отворена контура међутим даје облику волумен и отвара трећу димензију. Са линијама се могу истаћи заокружени угао, дубина угла, детаљи, мењање светла од светле до тамне. Тамна и дебела линија наглашава, лака линија посветљава. Подебљајте линије у сенци (дебеле линије служе за приказивање ивица и контура). Испрекидана линија може дати илузију светла које продире или позадинско осветљење. Дебљина линије или пондерисање се одређује притиском на оловку, нагибом оловке и тврдоћом оловке. Варијација линија развија дубину и живот цртежа. Тврде оловке дају ограничену скалу светлих нијанси. Меке оловке пружају богатство нијанси, од светлих до грубо дубоких тамних тонова, зависно од притиска на оловку. Фине линије се могу добити са добро заоштреним оловкама.

read more

ЦРТЕЖ ПОКРЕТА

Цртање на терену често захтева живост. Време је кратко, а важно је да се похватају утисци  пре него се детаљи проуче. Због тога је важно да развијете способност за брзинско отелотворење општег утиска на дату тему  - а цртеж кретања је за то посебно добар.

Иако се већина биљака не помера, ипак се може говорити о кретању. У облицима и линијама биљака има доста покрета и ритма. Закривљене форме увек имају карактеристичан ритам, од меких линија листова до тврдих стабљика. Свака биљка има свој ритам, сваки део биљке има свој покрет, можемо говорити о ритму листа, ритму стабла и ритму цветова. Такође и ова вежба користи јасне линије. Изводи се веома интензивно и траје највише 35 секунди. За мотив можете изабрати неку од једноставнијих биљака или воће које сам раније поменула.

Нека се оловка креће по папиру у меке, лепршаве и кохерентне линије, онако како вам одговара. Рука мора одмах да реагује на ритам и покрете мотива - без предумишљаја. Линије треба да су распоређене преко папира, а не да су концентрисане на форму мотива. Неке линије ће ухватити обрисе облика, док друге пролазе кроз унутрашњост форме, а неке залутају потпуно ван форме. Обратите пажњу на целовитост ритма од стабла до листа до цвета.

Првих неколико секунди скицира се нешто што сугерише на све делове мотива. Брзина цртања покрета доводи до мреже линија које се више или мање случајно подударају са динамичним ритмом мотива. Детаљи су неважни. Цртање покрета је одличан увод у детаљан цртеж.

read more

МОДЕЛОВАНИ ЦРТЕЖ

"Модификован" цртеж значи брисање свих појмова који су у вези са местом и средином које цртеж описује. Модификован метод је метод којим можете замолити ваше ђаке да нацртају слику о томе шта желе да буду када одрасту. Метод је да забораве ко сте. Модификован цртеж изгледа као ледоломац, значи, брзо ћете добити поверење деце, па ћете их лако интервјуисати.

Модификован контурни цртеж или измењено цртање контура

Када сте довољно дуго експериментисали са "слепим цртањем" контура и постигли разумну координацију између ока и руке, можете да почнете са оним што се назива модификован контура цртеж. Принцип је исти као код слепог цртања контура, само што је дозвољено да се повремено погледа на папир док се црта.

Моделовање

За мотив предлажем да одаберете јабуке, парадајз, авокадо, печурке, итд. Код моделованог цртања треба пустити оловку да се слободно креће по површини форми мотива. Прво се лаком руком цртају се контуре мотива. Затим се црта следећом конвенцијом: Нека оловка прати површину форми. Када се облик удаљава од вас у дубини, притисните јаче оловком. Када вам се облик приближава, цртајте лаком руком све док облик није најближи - ту папир треба да је бео. Погледајте веома често на мотив док цртате да би очували осећај координације између ока и руке. Опет се можете користити замишљањем малог мрава који прелази преко мотива. Замислите да ножицама вуче трагове мастила, да прати форму, овог пута то нису само контуре, већ се креће преко целе површине. Ако пустите да оловка прати трагове мастила, аутоматски ћете нацртати облике. Примените јачи притисак оловком када облик иде уназад, мањи притисак када вам се облик приближава. На завршном цртежу тамна места су најудаљенија од вас ( у дубини), док су најсветлија најближе. Може бити тешко избећи да се бела места не исцртају, али их можете вратити уз помоћ гумице. Веома је важно да схватите да цртеж не приказује светла и сенке - зато ћете свесно морати да занемарите светло - и сенке у мотиву. Можете замислити да је извор светлости позициониран тачно где седите. Такође се не осврћите на боје или обрасце. Док цртате тај филтер једино омогућава да се пропусте само површински облици.

Моделован цртеж може да се уради са линијама и тоновима. Са линијама је густина линија у дубини већа. Са тоновима помоћу оловке или пина, површине у дубини су тамније од површина у непосредној близини. У моделованом цртежу креирате, да тако кажем, изнутра. Увежбавате посебан осећај просторних размера форми. Посебан начин моделовања је када се користи графит у праху. Прстима, комадом меког папира или слично, прах се протрља на папиру и мотив се моделира. Вишак праха се сипа назад у бочицу. Осенчена поља могу бити светла поново користећи гумицу. Графит у праху може се користити сам или са оловком. Прах се држи лабаво на површини папира и мора се увек фиксирати.

read more

ЦРТАЊЕ КОНТУРНИХ ЛИНИЈА "СЛЕПО ЦРТАЊЕ"

Седите близу мотива. Табла за цртање (или блок за цртање) треба да је у позицији. Усмерите поглед на мотив и пажљиво посматрајте предмет. Поставите оловку (нпр 2Б) на папиру на одговарајуће место. сада - без да уопште гледате на папир - оловком пратите покрете ваших очију, док очи полако прате контуре предмета. Ово је важна тачка вежбе и одвија се у изузетно спором темпу. Почните да се концентришете о било који обрис предмета (мотива). Затим полако пратите контуру. Покрећите очи милиметар у исто време. Док контуре пратите очима, покушајте да оловка следи исти покрет као очи. Када померате поглед мало улево, оловка следи пут леве стране. Када је поглед благо укосо на доле, замислите малог мрава, који мили дуж контуре предмета. Овде оловка има задатак да прати стазу мрава непрекидном линијом. Покушајте да добијете осећај додиривања предмета прстима замишљајући да сте мали мрав који додирује површину. Замислите тај осећај док цртате. У једном тренутку јави се несигурност да ли цртеж изгледа онако као што видите - али никако не гледајте! Тек када завршите контуру линије коју сте почели да цртате можете поново погледати на папир. Затим одлучујете следећу контуру тако што пронађете нову полазну тачку. Сваки пут када почнете нову контуру, дакле, можете да ускладите претходну. Треба да нацртате и унутрашње контуре, то јест, силуету предмета, нпр унутрашње контуре листа. Често унутрашње контуре дају дубину мотиву, јер ако недостају унутрашње контуре, цртеж ће изгледати равно и досадно. Ову вежбу можете пробати пола сата, ако можете дуже, то је у реду, али врло мало има оних који могу да се концентришу дуже.

Готово је немогуће добити исправне пропорције код слепог цртања, али то није сврха ове вежбе. Вежба је важна за стицање моторичких вештина за рад. На почетку, пропорције су врло варљиве, јер координација између очних покрета и покрета руку у погледу брзине и смера је веома мањкава. Али ако више вежбате, пропорције постају све реалније, дубина и преспективе готово расту у цртежу аутоматски. Не заборавите да често промените мотив.

read more