ЛИНИЈЕ

Линије имају свој живот. Настају под различитим притиском, ритмом и брзином. Веровање да прсти додирују мотив може линији додати карактер, у зависности од тога да ли је површина глатка или храпава. Линија има безброј могућности за изражавање. Може бити лака, елегантна, опуштена, тешка, агресивна, депресивна. Пре свега, линије користимо да ограничимо облик (контурама). Контура је оно место у простору где се срећу две површине, или где површина нестаје из нашег вида. Контуре су пре свега апстракција - у природи не постоје, али потребујемо да их прикажемо. На контуре унутар се гледа другачије од спољашњих контура. Унутрашње контуре раздвајају површи у истом плану, спољашње раздвајају две површи - мотив и позадину - у различити план. Постоје и друге линије које карактеришу просторни процес и природу. Линије одређују својства цртежа. Једноставне, неиспрекидане линије дају нормалну равну површину, декоративни утисак без волумена. Отворена контура међутим даје облику волумен и отвара трећу димензију. Са линијама се могу истаћи заокружени угао, дубина угла, детаљи, мењање светла од светле до тамне. Тамна и дебела линија наглашава, лака линија посветљава. Подебљајте линије у сенци (дебеле линије служе за приказивање ивица и контура). Испрекидана линија може дати илузију светла које продире или позадинско осветљење. Дебљина линије или пондерисање се одређује притиском на оловку, нагибом оловке и тврдоћом оловке. Варијација линија развија дубину и живот цртежа. Тврде оловке дају ограничену скалу светлих нијанси. Меке оловке пружају богатство нијанси, од светлих до грубо дубоких тамних тонова, зависно од притиска на оловку. Фине линије се могу добити са добро заоштреним оловкама.