СРЕБРНА ИГЛА

Сребрна игла или сребренка је назив за алат за старе цртачке технике. Састоји се од легуре, по могућности од сребра, злата, бакра и олова и причврћена је на држач. Метална игла, нарочито од сребра, била је једна од главних техника цртања средњевековне и ране ренесансе. Цртало се на пергаменту, папиру, картону, или платну, грундирани на пример са мешавином коштаног брашна, водом и лепком. Линије се формирају хемијском везом између сребрних честица и грунтиране основе. Међутим, олово може оставити трагове на (не)грунтираној површини.

Сребренка је плавкасто - сиве боје. Временом, као резултат оксидације сребро тамни и добија топлу браон боју која ствара слику префињености. То је оно што карактерише цртеж са сребрном иглом. Линије су перманентне и (не)осетљиве на светло, и не требају се фиксирати. На неки начин цртање са сребрном иглом слично је сликању. Линије се не могу избрисати, и постепено дају целину.

Папир посебне површине за цртање са сребрном иглом се може купити, али није посебно трајан. Боље да сами препарирате папир тако што ћете му додати слој белог гваша. Лако тониране површине добијају се тако што се у гваш умешају друге боје. То цртежу може дати посебну позадину и омогућува да се већа светлост може обојити белом бојом. Површина се такође може обрадити са коштаним брашном, гипсом или кречом, који се мешају са водом и лепком. Ово даје посебну храпаву површину која држи сребро.

Пре почетка цртања крај сребренке (металне жице) мора се заоблити. Сребренка је преоштра тамо где се прекине, а то може да оштети површину. Заобљавањем сребренка постаје равна, тако да даје шире линије. За танке линије користе се ивице заобљене сребренке.

Сребрна игла је најбоља када се користи за мале фине цртеже са осетљивим сенчењем уз помоћ паралелних линија које се постепено обрађују у жељени тон. Под јачим притиском тон постаје мало тамнији, док таман тон  међу друге медије за цртање  подсећа више на средњи тон. Са сребрном иглом се могу направити цртежи који се састоје од мреже малих линија, где светло и сенка постају део ове мреже. Супротност нпр. прецизном портрету где је мотив приказан до задњег детаља, цртеж може бити једноставнији.

У раном средњем веку рукописи су били упознати са техником сребрне игле, и користила се за писање на пергаменту и папиру. У доба ренесансе постала је једна од најпопуларнијих техника међу уметницима у Италији, Немачкој и Холандији. Довољно је поменути мајсторе као што су Jan van Eyck, Albrecht Dürer и Леонардо да Винчи.

read more

УГЉЕН

Угљен је један од најстаријих материјала за цртање. Угљен се производи у различитим облицима од различитих врста дрвећа.

Можете направити сопствене угљен штапиће за цртање сагоревањем дрвених штапића у конзерви (без кисеоника). Овај начин се зове непотпуно сагоревање. Погледајте овај линк (фотографије), ОВДЕ је начин на који се то ради...неколико светлих комада букве претворено у угаљ. Потребна вам је стара лимена кутија, комадићи дрвета, нпр јасен или буква, место где можете наложити ватру, папир, шибице, рукавице, крпа, пинцета за вађење угљена из кутије. Наложите логорску ватру. Комадиће можете ставити вертикално или како одговара. Потребно је да направите рупу на поклопцу. Прво ћете видети беличасти дим (водена пара која испарава), затим, плавичасти пламен ( гас који је у дрвету које гори). Када нема више ничега, знак је да је процес сагоревања завршен. Узмите рукавице, или нека се охлади пре него скинете покопац. Угљен је врућ, пазите на прсте. Погледајте још један линк ОВДЕ  фотограије -један дан крај логорске ватре.

Квалитет и израз линије од угљена одређује начин наношења. Ако се угљен држи између палца и кажипрста - и повлачи преко папира, то ће дати течну и контролисану линију, али угљени штапићи могу да се сломе под притиском. Ако се покрети изводе уз папир, то ће створити дубље и јаче линије. Када се црта на глатком папиру, линије су баршунасто меке и без прекида. Угљен може  више него било који други медиј  да тренутно изрази или потисне моћно у линији. Цртање на храпавом папиру ствара различите ефекте.

Најквалитетнији папир за цртање угљеном је храпав, груб папир, налик папиру за шмирглање, јер најбоље држи угљен. Максимална трајност се добија са папиром без киселине и папиром који није од дрвета. Пластичн папир за илустрације угљеном је превише гладак. Иначе се може цртати на платну, дрвету, или на све облике папира без киселине, који има храпаву или глатку површину. Ако је папир гладак, угљен клизи.

Ако се угљен користи на начин како су га фаворизовни уметници користили, дајући потпуно ново искуство за цртање, угљен се причврсти за крај бамбусове трске, тако да цртање изгледа  као да цртеж настаје сам од себе. Бамбус трска држи се једном руком, палцем и кажипрстом напред, док остали прсти притискују трску ка подлактици. Линије изгледају мекане и пажљиво нанесене. Овом методом може се цртати на зиду, плафону, или на папиру и на поду.

Са угљеном се може тонирати на различите начине. Угљен је крајње намењен за текстуре папира при изградњи тонова. Може се такође користити на танак папир испод којег је храпава дрвена површина или папир за шмирглање (frottage или фротаж техника). Ова техника даје другачије текстуре. Уједначени тонови се могу постићи трљањем прстима или патрљком папира. Светле површине могу се добити гумицом. Кружним покретима и танким угљеном на храпавом папиру могу се добити полутонови, који се могу мењати притиском на угљен. Ово је такође ефективна метода када се требају покрити веће површине, што је брже него са бојама или оловком.

read more