Понекад чујемо да свако може цртати. Ретко кад чујемо да свако може да свира на виолини. Ако неко жели да црта озбиљно и са смислом, захтева посвећеност и вежбе.
Линије одређујемо оком. Праве, косе или више или скроз косе линије. Тек када хоћемо да их извучемо тачно онако како смо их видели, рука тражи исправну поруку, захтева прецизност очију. На исти начин око захтева прецизност руку. Ако хоћемо нацртати праву линију изразито косо, рука мора да реши задатак без колебања. Потребно је времена, јер док је око увелико у току да оцени следећу линију, пожурује руку и хоће темпо са руком. Али рука хоће да уради цртеж уредно, у супротном, долази најгоре од свега: гумица - и све преправља, јер нисмо урадили исправно одмах. Да бисмо добили вредан цртеж вежбањем, потребно је да се концентришемо.
Човек као мера
Одрасли људи - отприлике имамо исти ниво очију и хоризонт. Фигуре у првом плану цртамо детаљније од удаљенијих "фигура". Шта ако неко мора тачно да буде 1,75 м висине да би постао члан неког клуба. Неки ће бити ниски, други превисоки. Када шетамо улицом, буквално можемо већину људи гледати директно у очи. Примећујемо наравно оне који су изразито високи или необично мали, али иначе мале разлике нису важне. Обично цртамо просечне људе, а оловка се сама потруди око варијација. Изузетак су деца која имају различите висине, а и другачији изглед него одрасли.
Постоји много разлога да се спустите покрај улице на тротоару. Ако боље погледате, има се прилика да се види много. Овде су људи на улици, неки седе у кафеу заваљени, други стоје са стране усправно. Велики или мали сви седимо у великој мери на истом нивоу очију. Када седимо имамо заједнички хоризонт са осталима који седе. Запажања можемо почети тако што оловком утврдимо где је хоризонт, а затим имплицирамо да су њихове очи отприлике на овој висини. Они који устану, морају да се ускладе и узму величину према фигурама које седе.
Користимо човека као фигуру - меру и за фигуру у средњем плану и за позадину. Важно је знати брзо и лако извући препознатљиву људску фигуру. Не треба се задовољити са фигуром човека - шибица. Истражујте карактеристике које чине човека. Многи мисле да је глава, посебно лице, најважније на човеку и из тог разлога извлаче превелику главу. Цртајте нешто мању главу. Глава је отприлике 1/8 од укупне телесне висине. Цртајте у потпуности према правилу здравог разума. За разлику од диње и лубенице, већина људских глава су облика јајета. Када радите са димензијама тела, можете напасти проблем проучавајући књиге о анатомији, али и даље је корисно да се ослоните на визуелну процену и визуелну меморију. Људи које срећемо на улици су различите висине, али када користимо људску фигуру за меру, онда морају бити једнаке висине. Не видимо свет увек на истом нивоу очију. Када седимо, хоризонт је на нивоу са појасом, па фигуре цртамо у односу на фигуру која седи. Можемо одабрати низак хоризонт, на пример хоризонт пса. Можемо стајати на некој кутији и цртати. Тада је наш хоризонт на висини очију друге фигуре + кутија. Често се дешава да желимо први план у нашем цртежу. Добар начин за стварање дубине. Али проблем настаје када морамо нацртати овај план тако близу да један узорак не може стати на папиру. Морамо користити наше познавање тачке хоризонта.
Литература: Gyldendals Håndbøger
Линије одређујемо оком. Праве, косе или више или скроз косе линије. Тек када хоћемо да их извучемо тачно онако како смо их видели, рука тражи исправну поруку, захтева прецизност очију. На исти начин око захтева прецизност руку. Ако хоћемо нацртати праву линију изразито косо, рука мора да реши задатак без колебања. Потребно је времена, јер док је око увелико у току да оцени следећу линију, пожурује руку и хоће темпо са руком. Али рука хоће да уради цртеж уредно, у супротном, долази најгоре од свега: гумица - и све преправља, јер нисмо урадили исправно одмах. Да бисмо добили вредан цртеж вежбањем, потребно је да се концентришемо.
Човек као мера
Одрасли људи - отприлике имамо исти ниво очију и хоризонт. Фигуре у првом плану цртамо детаљније од удаљенијих "фигура". Шта ако неко мора тачно да буде 1,75 м висине да би постао члан неког клуба. Неки ће бити ниски, други превисоки. Када шетамо улицом, буквално можемо већину људи гледати директно у очи. Примећујемо наравно оне који су изразито високи или необично мали, али иначе мале разлике нису важне. Обично цртамо просечне људе, а оловка се сама потруди око варијација. Изузетак су деца која имају различите висине, а и другачији изглед него одрасли.
Постоји много разлога да се спустите покрај улице на тротоару. Ако боље погледате, има се прилика да се види много. Овде су људи на улици, неки седе у кафеу заваљени, други стоје са стране усправно. Велики или мали сви седимо у великој мери на истом нивоу очију. Када седимо имамо заједнички хоризонт са осталима који седе. Запажања можемо почети тако што оловком утврдимо где је хоризонт, а затим имплицирамо да су њихове очи отприлике на овој висини. Они који устану, морају да се ускладе и узму величину према фигурама које седе.
Користимо човека као фигуру - меру и за фигуру у средњем плану и за позадину. Важно је знати брзо и лако извући препознатљиву људску фигуру. Не треба се задовољити са фигуром човека - шибица. Истражујте карактеристике које чине човека. Многи мисле да је глава, посебно лице, најважније на човеку и из тог разлога извлаче превелику главу. Цртајте нешто мању главу. Глава је отприлике 1/8 од укупне телесне висине. Цртајте у потпуности према правилу здравог разума. За разлику од диње и лубенице, већина људских глава су облика јајета. Када радите са димензијама тела, можете напасти проблем проучавајући књиге о анатомији, али и даље је корисно да се ослоните на визуелну процену и визуелну меморију. Људи које срећемо на улици су различите висине, али када користимо људску фигуру за меру, онда морају бити једнаке висине. Не видимо свет увек на истом нивоу очију. Када седимо, хоризонт је на нивоу са појасом, па фигуре цртамо у односу на фигуру која седи. Можемо одабрати низак хоризонт, на пример хоризонт пса. Можемо стајати на некој кутији и цртати. Тада је наш хоризонт на висини очију друге фигуре + кутија. Често се дешава да желимо први план у нашем цртежу. Добар начин за стварање дубине. Али проблем настаје када морамо нацртати овај план тако близу да један узорак не може стати на папиру. Морамо користити наше познавање тачке хоризонта.
Литература: Gyldendals Håndbøger
Постови
