Да би се на пример један гађевински пројекат спровео, архитекте и инжињери
раде неке цртеже и описују грађевину (спецификације грађевине), како шта треба да изгледа. Цртежи и описи се допуњују. За на пример велику грађевину
праве се цртежи и описи, на пример за употребу скеле која ће се користити. Од
идеје да се изгради до завршеног објекта и његове употребе пројекат
изградње пролази кроз неколико фаза. Цртежи и описи се праве рано у
процесу пројекта. Они су основа за све што треба изградити и како шта
треба да се уради.
Врсте цртежа
Постоје разне врсте цртежа: скице, плански цртежи, фасадни цртежи, сегментни цртежи, детаљни цртежи. Скела или други објекат имају три димензије: висина, дужина и дубина. Цртеж има само две димензије: висина и дужина. Плански цртежи, сегментни цртежи и детаљни цртежи репродукују тродимензионалну стварност као ,,равну” слику.
Друге врсте цртежа покушавају на разне начине да репродукују све три димензије у истом цртежу: сегментни прикази, перспектива цртежи, аксонометријски цртежи, пројективни цртежи.
Скица је лабав цртеж који може дати осећај на пример о томе каква је скела и како ће изгледати. Скица не може да се користи као радни цртеж. Али се на скици се могу поставити прави циљеви.Тако се зове цртеж са циљем. Плански цртеж приказује на пример скелу или грађевину гледано са врха, у хоризонталној равни.
Фасадни цртеж приказује на пример скелу или грађевину гледано са стране, у вертикалној равни.
Сегментни цртеж приказује целину или делове скеле онако како би изгледала ако би се секла вертикално или хоризонтално. Сегментни цртеж на пример може да покаже конструкцију одређеног дела унутар скеле.
Детаљни цртеж приказује целост. Детаљан цртеж се обично црта у већој мери од осталих цртежа. Детаљан цртеж приказује на пример како су постављене спојнице скеле.
Коси приказ ослања се на вертикалну слику, правац дубине грађевине ,,дијагонално” на цртежу. Линије које указују на правац дубине издвајају се под углом од 45 степени од хоризонталне.
Перспектива цртежа приказује на пример скеле или грађевину исто као на фотографији. Оно што је далеко ,,у слици”, приказује се мањим него оно што је близу. Перспектива цртеж репродукује тродимензионалне скеле на раван папир. Међутим, перспектива цртежи се обично се не користе као радни цртежи. На једном добром плану може се мерити директно – или са истинитим дужинама или дужинама на један одређен омјер однос. То се не може на перспектива цртежу где дужине зависе од тога колико су далеко у предњи план.
Аксонометријски цртеж
Реч аксонометрија значи ,,мерење дуж осе”. Аксонометријски цртеж личи мало на перспективни цртеж. Висина, дужина и ширина приказују се на исти цртеж. Али на аксонометријском цртежу паралелне линије се увек приказују паралелне. Оно што је далеко ,,у слици”, не црта се мањим него оно што је близу. Постоји неколико врста аксонометријских цртежа. Најобичајнији је изометријски цртеж. Реч изометрија значи ,,једнако мерење”. Све дужине на изометријском цртежу, како у висини, ширини и дубини, цртају се на истој омјер скали. Зато је изометријски цртеж добар да се користи као радни цртеж, ако су постављене потребне мере.
Пројекција цртеж
Пројекција цртеж приказује тродимензионалну изградњу у површини, тродимензионалне слике, укомпоноване на одређен начин. Обично је три дела цртежа: Вертикална слика (кота, фасадни цртеж), странице слике (такође вертикална), хоризонтална слика (план цртеж).
Врсте описа
Описе за на пример изградњу пројекта допуњују цртежи. Постоје две врсте описа. Први тип се односи на материјал и производ који се користи и како обавити посао. Ови описи наведени су на неколико начина: Опис рада, опис објекта, посебни услови, специфични опис посла, извештај о раду.
Цртеж се обично састоји од једне површи са цртежом или цртежима; главног цртежа са ознакама и објашњењем; информације о пројекту људи који стоје иза пројекта.
Величина папира
Папир за један грађевински цртеж обично је тзв А-формата. Овај систем величине папира је првобитно одређен немачким стандардом ДИН. У А-форматима је однос између ширине и висине као 1 до квадратног корена од 2 (са математичким симболима: 1:√2).Квадратни корен од 2 помножен са собом је 2. То је отприлике 1,4.
Нотати углавном цртању за на пример једна омјер цртеж пружају детаљне информације, нпр: списак материјала, оптерећење скеле, кота (висина изнад земље), позивање на друге цртеже, однос са другим цртежима, итд. Увек постоји напомена на цртежу. Напомена је неопходна за разумевање цртежа.
Ознака на цртежу објашњава ознаке који се користе у цртежу. За на пример скелу цртеж то може бити нпр: тачке причвршћивања на зиду, приступ скели, итд. Ознаке на цртежу обично су у доњем десном углу. Када је цртеж укључен на А4 формат, ознака се окреће нагоре.
Потпис садржи нпр ове информације: име компаније, иницијале особа које су конструисале, нацртале и одобриле цртеж, датум израде цртежа, модификације (измене), итд, назив и број грађевинске дозволе којој цртеж припада, назив и број ставке (тема) која је нацртана.
Заглавље цртежа: на једном цртежу за на пример изградњу неког објекта постоји заглавље цртежа са нотатима и објашњењима ознака. Заглавље је обично изнад или са стране ознакама. Када је цртеж правилно савијен заглавље је окренуто горе.
Линије
На грађевинском цртежу користе се различите врсте и дебљине линија. Дебљина линија варира обично између 0,2 мм и 0,8 мм. Користе се следећи типови линија: непрекидна линија, испрекидана линија, цртице.
Пуна дебела линија користи се за видљиве контуре и ивице. Танка пуна линија користи се за омјер линије, помоћне линије, сенчење, итд. Дебела или танка испрекидана линија користи се за скривене контуре и ивице. Цртице (дот линије) користе се за линије симетрије, средње линије, итд.
Омјер
На већини грађевинских цртежа ствари се приказују много мање него што су у стварности. Цртеж је нацртан у одређеном омјеру. Омјер скала је назначен однос – на пример 1:100 изговара се као један до 100. 1 цм на цртежу одговара 100 цм у стварности. Понекад су поједини делови цртежа нацртани у различитим омјерима. Тада се указује на скалу под сваким делом цртежа.
Конверзија скале : наводе се следеће две различите методе мерења за конверзију скале између цртежа и објекта:
- Од цртежа до објекта. Овде је одређена мера објекта много већа него мера коју скала цртежа приказује. Множи се са односом броја. Нпр скала је 1:100, мера цртежа је 240 мм, мера објекта је 240 мм x100=24.000 мм= 24 м.
- Од објекта до цртежа. Овде су потребне мере на цртежу много мање него мере објекта које скала односа приказује. Дели се са бројем односа. Нпр скала је 1:100, мера објекта је 24 метара, мера на цртежу је 24 м:100= 0,24 м=240 м.
Одређивање мера на цртежу је циљна фаза. Требало би да је што једноставније. Често се мере постављају ван равни слике тако да не збуњују. Оне мере које су написане на цртежу требају да буду оне мере које постоје у стварности. Мерна јединица је обично метар (м) или милиметар (мм). Треба да је јасно које се мерне јединице користе. Ако се на нека места на цртежу користе друге мере него метар, треба бележити свуда где се појављују. Иста мера наводи се само једном. Главне мере наводе се радије са десне стране на главном цртежу и испод. Детаљне мере се наводе на делове цртежа или на детаљне цртеже где је мера јасно приказана. Детаљне мере на детаљном цртежу требају истовремено да су на главном цртежу. Мере треба да произилазе из тачака које је лако наћи како на цртежу тако и у стварности.
Врсте цртежа
Постоје разне врсте цртежа: скице, плански цртежи, фасадни цртежи, сегментни цртежи, детаљни цртежи. Скела или други објекат имају три димензије: висина, дужина и дубина. Цртеж има само две димензије: висина и дужина. Плански цртежи, сегментни цртежи и детаљни цртежи репродукују тродимензионалну стварност као ,,равну” слику.
Друге врсте цртежа покушавају на разне начине да репродукују све три димензије у истом цртежу: сегментни прикази, перспектива цртежи, аксонометријски цртежи, пројективни цртежи.
Скица је лабав цртеж који може дати осећај на пример о томе каква је скела и како ће изгледати. Скица не може да се користи као радни цртеж. Али се на скици се могу поставити прави циљеви.Тако се зове цртеж са циљем. Плански цртеж приказује на пример скелу или грађевину гледано са врха, у хоризонталној равни.
Фасадни цртеж приказује на пример скелу или грађевину гледано са стране, у вертикалној равни.
Сегментни цртеж приказује целину или делове скеле онако како би изгледала ако би се секла вертикално или хоризонтално. Сегментни цртеж на пример може да покаже конструкцију одређеног дела унутар скеле.
Детаљни цртеж приказује целост. Детаљан цртеж се обично црта у већој мери од осталих цртежа. Детаљан цртеж приказује на пример како су постављене спојнице скеле.
Коси приказ ослања се на вертикалну слику, правац дубине грађевине ,,дијагонално” на цртежу. Линије које указују на правац дубине издвајају се под углом од 45 степени од хоризонталне.
Перспектива цртежа приказује на пример скеле или грађевину исто као на фотографији. Оно што је далеко ,,у слици”, приказује се мањим него оно што је близу. Перспектива цртеж репродукује тродимензионалне скеле на раван папир. Међутим, перспектива цртежи се обично се не користе као радни цртежи. На једном добром плану може се мерити директно – или са истинитим дужинама или дужинама на један одређен омјер однос. То се не може на перспектива цртежу где дужине зависе од тога колико су далеко у предњи план.
Аксонометријски цртеж
Реч аксонометрија значи ,,мерење дуж осе”. Аксонометријски цртеж личи мало на перспективни цртеж. Висина, дужина и ширина приказују се на исти цртеж. Али на аксонометријском цртежу паралелне линије се увек приказују паралелне. Оно што је далеко ,,у слици”, не црта се мањим него оно што је близу. Постоји неколико врста аксонометријских цртежа. Најобичајнији је изометријски цртеж. Реч изометрија значи ,,једнако мерење”. Све дужине на изометријском цртежу, како у висини, ширини и дубини, цртају се на истој омјер скали. Зато је изометријски цртеж добар да се користи као радни цртеж, ако су постављене потребне мере.
Пројекција цртеж
Пројекција цртеж приказује тродимензионалну изградњу у површини, тродимензионалне слике, укомпоноване на одређен начин. Обично је три дела цртежа: Вертикална слика (кота, фасадни цртеж), странице слике (такође вертикална), хоризонтална слика (план цртеж).
Врсте описа
Описе за на пример изградњу пројекта допуњују цртежи. Постоје две врсте описа. Први тип се односи на материјал и производ који се користи и како обавити посао. Ови описи наведени су на неколико начина: Опис рада, опис објекта, посебни услови, специфични опис посла, извештај о раду.
Цртеж се обично састоји од једне површи са цртежом или цртежима; главног цртежа са ознакама и објашњењем; информације о пројекту људи који стоје иза пројекта.
Величина папира
Папир за један грађевински цртеж обично је тзв А-формата. Овај систем величине папира је првобитно одређен немачким стандардом ДИН. У А-форматима је однос између ширине и висине као 1 до квадратног корена од 2 (са математичким симболима: 1:√2).Квадратни корен од 2 помножен са собом је 2. То је отприлике 1,4.
Нотати углавном цртању за на пример једна омјер цртеж пружају детаљне информације, нпр: списак материјала, оптерећење скеле, кота (висина изнад земље), позивање на друге цртеже, однос са другим цртежима, итд. Увек постоји напомена на цртежу. Напомена је неопходна за разумевање цртежа.
Ознака на цртежу објашњава ознаке који се користе у цртежу. За на пример скелу цртеж то може бити нпр: тачке причвршћивања на зиду, приступ скели, итд. Ознаке на цртежу обично су у доњем десном углу. Када је цртеж укључен на А4 формат, ознака се окреће нагоре.
Потпис садржи нпр ове информације: име компаније, иницијале особа које су конструисале, нацртале и одобриле цртеж, датум израде цртежа, модификације (измене), итд, назив и број грађевинске дозволе којој цртеж припада, назив и број ставке (тема) која је нацртана.
Заглавље цртежа: на једном цртежу за на пример изградњу неког објекта постоји заглавље цртежа са нотатима и објашњењима ознака. Заглавље је обично изнад или са стране ознакама. Када је цртеж правилно савијен заглавље је окренуто горе.
Линије
На грађевинском цртежу користе се различите врсте и дебљине линија. Дебљина линија варира обично између 0,2 мм и 0,8 мм. Користе се следећи типови линија: непрекидна линија, испрекидана линија, цртице.
Пуна дебела линија користи се за видљиве контуре и ивице. Танка пуна линија користи се за омјер линије, помоћне линије, сенчење, итд. Дебела или танка испрекидана линија користи се за скривене контуре и ивице. Цртице (дот линије) користе се за линије симетрије, средње линије, итд.
Омјер
На већини грађевинских цртежа ствари се приказују много мање него што су у стварности. Цртеж је нацртан у одређеном омјеру. Омјер скала је назначен однос – на пример 1:100 изговара се као један до 100. 1 цм на цртежу одговара 100 цм у стварности. Понекад су поједини делови цртежа нацртани у различитим омјерима. Тада се указује на скалу под сваким делом цртежа.
Конверзија скале : наводе се следеће две различите методе мерења за конверзију скале између цртежа и објекта:
- Од цртежа до објекта. Овде је одређена мера објекта много већа него мера коју скала цртежа приказује. Множи се са односом броја. Нпр скала је 1:100, мера цртежа је 240 мм, мера објекта је 240 мм x100=24.000 мм= 24 м.
- Од објекта до цртежа. Овде су потребне мере на цртежу много мање него мере објекта које скала односа приказује. Дели се са бројем односа. Нпр скала је 1:100, мера објекта је 24 метара, мера на цртежу је 24 м:100= 0,24 м=240 м.
Одређивање мера на цртежу је циљна фаза. Требало би да је што једноставније. Често се мере постављају ван равни слике тако да не збуњују. Оне мере које су написане на цртежу требају да буду оне мере које постоје у стварности. Мерна јединица је обично метар (м) или милиметар (мм). Треба да је јасно које се мерне јединице користе. Ако се на нека места на цртежу користе друге мере него метар, треба бележити свуда где се појављују. Иста мера наводи се само једном. Главне мере наводе се радије са десне стране на главном цртежу и испод. Детаљне мере се наводе на делове цртежа или на детаљне цртеже где је мера јасно приказана. Детаљне мере на детаљном цртежу требају истовремено да су на главном цртежу. Мере треба да произилазе из тачака које је лако наћи како на цртежу тако и у стварности.
Постови
