Сенчење
У најједноставнијем облику линије су паралелне, а слабији или јачи степен сенчења постиже се сигурним или бржим поравњавањем линија.
Унакрсно сенчење, где се линије секу под тупим и оштрим угловима, може се описати као више развијен приступ, где се сенчење постиже постепеним отицањем линије. Код унакрсног сенчења користе се линије у два или више праваца. Што је површина више храпава, сенчење ће бити редовно прекинуто. Само на глатком папиру се може сачувати јасноћа сваке линије. Унакрсно сенчење изгледа мање механички на храпавој површини, овде се чини да се сенчење врло добро сједињује са површином.
Код равномерног сенчења на грубом папиру сенчење бива уједначено полутонираним местима, где се графит задржава само на највиша места на папиру, док дубља места остају бела. Оловком на глатком папиру могу брзо и ефикасно да се створе уједначена места без да остају трагови врха шпица, које иначе графитни шпиц и патент оловка остављају. Код сенчења трљањем прстима или гумицом удубљења у грубом папиру буду испуњена светлосивим тоном. Обично је тон мекши што је шпиц тањи. Гумица се може користити за истицање детаља.
Сенчење се такође користи на специфичне начине у различитим областима прављења слика, посебно када је слика црно – бела, и жели се да се истакну различита места на слици на шематски начин. Сенчење нема никакво значење за дубину слике, већ напротив подиже у слици она места која треба посебно истаћи или означити. Без обзира да ли се сенчење користи у првопоменуту или другу сврху, сенчење увек има за циљ да на неки начин појасни слику.
У техничким цртежима коришћење сенчења је често разлог да се цртеж који је нацртан једноставним линијама разјасни, и овде је садржај који треба објаснити. У картографији сенчење се често користи да се осветле различити делови на мапи и да се означи терен, као што је висина формација, тип сенчења који може да се јави на обојеним картама. У хералдици постоје посебни системи преко којих се сенчењем паралелним линијама у различитим правцима изражавају тинктуре у црно- белим описима (хералдичко оружје).
Монохроматски приказ
Цртеж нацртан оловком може да се користи као цртеж (у боји) са транспарентним акварел – или акрилним бојама. То може подсетити на црно-белу фотографију, а техника даје цртежу израз ,,старине”. Код монохроматског подцртежа тонови су генерално светлији него у готовом раду ( да би се сенчењем додали транспарентни пигменти одговарајуће дубине).
Мали објекти као модел за тонирање цртежа оловком
Мали објекти су добри модели за развијање осећаја за тоналне вредности цртежа са оловком. Доказана метода посматрања тонова објекта је, да се затворе очи на пола, док се објекат посматра. Ово чини да детаљи нестану, и уместо њих показује се укупна тонална варијација. Скала тонова од тамних ка светлим се може остварити пажљивим сенчењем цртежа дијагонално и тако полако изградити неопходан тон. Најважнија ствар у вези ове технике је да се не почне са превише јаким сенчењем, већ постепено изградити тонове.
Цртање уз помоћ гумице
Гумица се користи, наравно, обично за брисање линија оловке. Такође се може користити као средство за цртање, а користи се и за обраду линија или тонова у цртежима, или се са гумицом ради на великим површинама са тоновима као јединим начином за стварање слике. Ова техника је корисна када се ради са тоновима у смелим облицима. Када су прво нанети равномерни (униформни) тонови, облик се грубо извлачи гумицом, и веће површине које треба да имају светлији тон бришу се снажнијим потезима. Скроз светле површине се бришу, а друге мање светле површине се обришу делимично. Ако се гумицом клизи преко тонова - постаће лакше замашћени. Мудро коришћење овог ефекта се користи за средње – и тамне тонове.
Оловка са другим материјалима
То може да буде нпр комбинација два врло различита медија у раду. Ако се нпр црта портрет, очи, нос, уста, уши и глава, облик главе може да се извуче оловком ХБ или Б оловком. Линије обрва, ноздрве и уста могу бити појачани. Друге линије могу бити светлије, такође се могу користити дебље црне и сиве уљане пастелне бојице (пастелни штапићи). Употреба оловке и уљаних пастела заједно даје убедљив резултат, где се материјали допуњују.
У најједноставнијем облику линије су паралелне, а слабији или јачи степен сенчења постиже се сигурним или бржим поравњавањем линија.
Унакрсно сенчење, где се линије секу под тупим и оштрим угловима, може се описати као више развијен приступ, где се сенчење постиже постепеним отицањем линије. Код унакрсног сенчења користе се линије у два или више праваца. Што је површина више храпава, сенчење ће бити редовно прекинуто. Само на глатком папиру се може сачувати јасноћа сваке линије. Унакрсно сенчење изгледа мање механички на храпавој површини, овде се чини да се сенчење врло добро сједињује са површином.
Код равномерног сенчења на грубом папиру сенчење бива уједначено полутонираним местима, где се графит задржава само на највиша места на папиру, док дубља места остају бела. Оловком на глатком папиру могу брзо и ефикасно да се створе уједначена места без да остају трагови врха шпица, које иначе графитни шпиц и патент оловка остављају. Код сенчења трљањем прстима или гумицом удубљења у грубом папиру буду испуњена светлосивим тоном. Обично је тон мекши што је шпиц тањи. Гумица се може користити за истицање детаља.
Сенчење се такође користи на специфичне начине у различитим областима прављења слика, посебно када је слика црно – бела, и жели се да се истакну различита места на слици на шематски начин. Сенчење нема никакво значење за дубину слике, већ напротив подиже у слици она места која треба посебно истаћи или означити. Без обзира да ли се сенчење користи у првопоменуту или другу сврху, сенчење увек има за циљ да на неки начин појасни слику.
У техничким цртежима коришћење сенчења је често разлог да се цртеж који је нацртан једноставним линијама разјасни, и овде је садржај који треба објаснити. У картографији сенчење се често користи да се осветле различити делови на мапи и да се означи терен, као што је висина формација, тип сенчења који може да се јави на обојеним картама. У хералдици постоје посебни системи преко којих се сенчењем паралелним линијама у различитим правцима изражавају тинктуре у црно- белим описима (хералдичко оружје).
Монохроматски приказ
Цртеж нацртан оловком може да се користи као цртеж (у боји) са транспарентним акварел – или акрилним бојама. То може подсетити на црно-белу фотографију, а техника даје цртежу израз ,,старине”. Код монохроматског подцртежа тонови су генерално светлији него у готовом раду ( да би се сенчењем додали транспарентни пигменти одговарајуће дубине).
Мали објекти као модел за тонирање цртежа оловком
Мали објекти су добри модели за развијање осећаја за тоналне вредности цртежа са оловком. Доказана метода посматрања тонова објекта је, да се затворе очи на пола, док се објекат посматра. Ово чини да детаљи нестану, и уместо њих показује се укупна тонална варијација. Скала тонова од тамних ка светлим се може остварити пажљивим сенчењем цртежа дијагонално и тако полако изградити неопходан тон. Најважнија ствар у вези ове технике је да се не почне са превише јаким сенчењем, већ постепено изградити тонове.
Цртање уз помоћ гумице
Гумица се користи, наравно, обично за брисање линија оловке. Такође се може користити као средство за цртање, а користи се и за обраду линија или тонова у цртежима, или се са гумицом ради на великим површинама са тоновима као јединим начином за стварање слике. Ова техника је корисна када се ради са тоновима у смелим облицима. Када су прво нанети равномерни (униформни) тонови, облик се грубо извлачи гумицом, и веће површине које треба да имају светлији тон бришу се снажнијим потезима. Скроз светле површине се бришу, а друге мање светле површине се обришу делимично. Ако се гумицом клизи преко тонова - постаће лакше замашћени. Мудро коришћење овог ефекта се користи за средње – и тамне тонове.
Оловка са другим материјалима
То може да буде нпр комбинација два врло различита медија у раду. Ако се нпр црта портрет, очи, нос, уста, уши и глава, облик главе може да се извуче оловком ХБ или Б оловком. Линије обрва, ноздрве и уста могу бити појачани. Друге линије могу бити светлије, такође се могу користити дебље црне и сиве уљане пастелне бојице (пастелни штапићи). Употреба оловке и уљаних пастела заједно даје убедљив резултат, где се материјали допуњују.
Постови
