Облик је прва идеја у скици и визија цртежа у процесу којим се
документује све више детаља који се представљају градитељу. Неки цртежи
презентују основну архитектонску идеју, други се морају држати циљева и
запажања која инжињери и занатлије прате на градилишту. Данас се већина
цртежа израђује електронским путем. Рачунар је постао важан алат у раду
архитектуре.
Плански цртеж
Плански цртеж показује грађевину одозго ако се претпостави да је кров уклоњен. Сваки спрат црта се посебно и на планском цртежу се може студирати простор зграде, њена локација и величина, где су прозори и врата, степениште и инсталације и како су просторије опремљене.
Пресек
Пресек – цртеж вертикално кроз грађевину омогућава да се сагледају све просторије грађевине. Са попречним пресеком се, на пример, може објаснити број спратова у згради, а са уздужним пресеком се може проучити правац простора.
Фасадни цртеж
На фасадном цртежу грађевину можемо видети споља, како је фасада изграђена и од којих се елемената састоји.
Ситуациони план
Ситуациони план показује грађевинску локацију, услове прилаза, пут и систем стаза и однос са другим грађевинама. Ситуациони план може истовремено да покаже облик непосредног окружења са засадима, поплочавање, услове паркирања, итд.
Перспектива и пројекција (цртеж)
Архитекте често привуче просторно мапирање како би се боље замислила три архитектонска димензиона облика простора. То се може уз помоћ перспективе – цртежа, ентеријером и екстеријером грађевине, или при косим пројекцијама.
Модели
Архитекте своју визију могу да искажу и физичким моделом, на пример, у размери 1:100. Модел може да прикаже целу грађевину, или детаље. Типични материјали су дрво, гипс, папир и бели стиропор. Модел је за разлику од цртежа јасна предност, јер обезбеђује материју и физички доживљај грађевине. Модели су такође веома дуготрајни.
Компјутерска технологија
Коришћењем компјутерске технологије се такође може добити тродимензионалн и интерактивни приказ неке грађевине, при чему се може добити осећај кретања у простору модела. Када је један такав модел израђен као 3Д модел, модел се може посматрати из свих могућих углова, могу се променити боје, модел се може ставити у нове контексте и природно анимирати, тако да се можемо кретати около и кроз визију објекта. Ограничење интерактивног модела је недостатак материје. Компјутерски модел се не може додирнути или осетити путем рачунара. Зато дигиталне моделе не треба посматрати као замену за класичне моделе, већ као продужетак могућности.
Плански цртеж
Плански цртеж показује грађевину одозго ако се претпостави да је кров уклоњен. Сваки спрат црта се посебно и на планском цртежу се може студирати простор зграде, њена локација и величина, где су прозори и врата, степениште и инсталације и како су просторије опремљене.
Пресек
Пресек – цртеж вертикално кроз грађевину омогућава да се сагледају све просторије грађевине. Са попречним пресеком се, на пример, може објаснити број спратова у згради, а са уздужним пресеком се може проучити правац простора.
Фасадни цртеж
На фасадном цртежу грађевину можемо видети споља, како је фасада изграђена и од којих се елемената састоји.
Ситуациони план
Ситуациони план показује грађевинску локацију, услове прилаза, пут и систем стаза и однос са другим грађевинама. Ситуациони план може истовремено да покаже облик непосредног окружења са засадима, поплочавање, услове паркирања, итд.
Перспектива и пројекција (цртеж)
Архитекте често привуче просторно мапирање како би се боље замислила три архитектонска димензиона облика простора. То се може уз помоћ перспективе – цртежа, ентеријером и екстеријером грађевине, или при косим пројекцијама.
Модели
Архитекте своју визију могу да искажу и физичким моделом, на пример, у размери 1:100. Модел може да прикаже целу грађевину, или детаље. Типични материјали су дрво, гипс, папир и бели стиропор. Модел је за разлику од цртежа јасна предност, јер обезбеђује материју и физички доживљај грађевине. Модели су такође веома дуготрајни.
Компјутерска технологија
Коришћењем компјутерске технологије се такође може добити тродимензионалн и интерактивни приказ неке грађевине, при чему се може добити осећај кретања у простору модела. Када је један такав модел израђен као 3Д модел, модел се може посматрати из свих могућих углова, могу се променити боје, модел се може ставити у нове контексте и природно анимирати, тако да се можемо кретати около и кроз визију објекта. Ограничење интерактивног модела је недостатак материје. Компјутерски модел се не може додирнути или осетити путем рачунара. Зато дигиталне моделе не треба посматрати као замену за класичне моделе, већ као продужетак могућности.
Постови
