ЛЕВА И ДЕСНА ХЕМИСФЕРА МОЗГА

Креативна особа је она која може да обради обичне сензорне податке доступне свима на нов начин.

Писац треба речи, музичар тонове, уметник визуелна запажања, сваком је потребно да зна нешто о својој занатској техници. Али креативан човек види интуитивно које опције постоје за трансформацију обичних података у иновације.

Креативни људи су такође у прошлости били свесни да прикупљање података и креативна обрада ових података у нашем мозгу су два веома различита процеса. Али недавна истраживања можданих функција бацила су више светла на ова два процеса. Да би упознали обе стране мозга важан корак покретање креативног потенцијала особе. Под овом етикетом бавићемо се истраживањима мозга о којима је писала Betty Edwards - нарочито резултатима који су довели до знатног ширења постојећих теорија о људској свести. Ови резултати се могу директно применити у рад за ослобађање креативних способности код неке особе.

Интродукција у структуру мозга:

фигура 1-1.

Гледано одозго људски мозак личи на орах - или тачније две половине једнако заобљене, које су повезане у средини. Ове две половине зову се "лева и десна хемисфера". Људски  нервни систем је повезан са мозгом унакрсном везом. Лева хемисфера контролише десну страну тела, десна хемисфера контролише леву страну тела.  Одавде следи, ако је лева половина мозга оштећена, утицаће јако на десну страну тела - и обрнуто. Ова унакрсна веза такђе чини да је лева рука повезана са десном хемисфером, а десна рука са левом хемисфером, као што је приказано на слици. 

Мисаоно лево и десно 

Две хемисфере људског мозга први је описао психо-билог Рогер ВВ. Сперри у свом пионирском раду у касним педесетим и почетком шездесетих. Сперијево истраживање које је почаствовано Нобеловом наградом за мециниу 1981. године је показало да десна и лева хемисфера мозга обрађују информације на различите начине. Обе хемисфере су специјализоване у свом мисаоном стилу и имају своје посебне способности.  Ове де хемисфере су у стању да раде заједно на комплементаран начин, док задржавају свој индивидуални стил размишљања. Ипак, ови начини размишљања су суштински различити и може се десити да свака гледа стварност на свој начин, као реакцију на догађај једна од можданих хемисфера може да направи скок испред и доминира свест, или ове две хемисфере могу имати различите, па чак и контрадикторне реакције на исти догађај. У неким ситуацијама, једна или друга реакција могу бити потиснуте и задржане ван свести. 

Линеарно, логичко и на језику засновано размишљање 

Лева хемисфера је код  већине људи специјализована за вербално, логичко, аналитичко размишљање. Она истиче именовање, класификацију, у симболичким апстракцијама, говор, читање, писање и математику. Линеарно: најважније ствари су на првом месту, а затим мање битно. Линеарно има тенденцију да се ослања на општа правила и смањи искуство на појмове који су компатибилни са стилом сазнања. Линерано размишљање преферира јасно, узастопно, логичко размишљање, без парадокса и нејасноћа. Можда због наше културне сложености смо склони да се фокусирамо на размишљање левом хемисфером. На овај начин сложеност се разлаже  у изводљиве речи, симболе или апстракције, тако да смо мање или више у стању да се држимо многих аспеката модерног живота. 

Десна хемисфера – метод – визуелни, просторни, релације 

За разлику од леве хемисфере –  десна хемисфера мозга код већине људи функционише на невербалан начин и специјализована је за визуелне, просторне, опажајне информације. Њен стил је нелинеаран и несеквенцијалан. Десна хемисфера има за тенденцију да тражи информације у делове, и тражи на начине на које се део може уградити у свеобухватну целину, тражи обрасце или релације које су визуелне, и просторни ред и кохерентност. Неустрашиво гледа на двосмисленост, сложеност и парадоксе, можда зато што јој недостаје леве хемисфере метод који бира општа правила и одбија да призна двосмисленост и парадоксе. Због брзине десне хемисфере мозга, сложености и невербалног карактера, ова врста размишљања  се тешко формулише речима. Јасно је да је лева хемисфера сувише спора у вези са на пример захтевима вожње аутопутем. Десна хемисфера је на другој страни нарочито погодна за обављање овог сложеног визуелног, перцептивног задатка и са лакоћом, и чак док је истовремено ангажована на друге ствари. 

Сарадња између две хемисфере 

Ове две хемисфере у суштини деле и комуницирају њихове посебне погледе на стварност користећи нервна влакна која се зову corpus callosum. Нервна влакна повезују две мождане хемисфере и  једна другој преносе одвојене процесе. На овај начин два погледа на стварност постају јединствен поглед, и на тај начин одражавају наш осећај као ”ја“, један идентитет. У многим свакодневним активностима  обе мождане хемисфере могу да се понашају и раде паралелно или заједно са истим подацима или задацима; али свака хемисфера игра своју посебну улогу. 

Ипак мисли се да се унуташња мождана дуалност мозга крије дубоко у људској свести и да се појави  као врх леденог брега у самом језику. Филозофи су кроз векове предлагали два начина на који можемо постићи знање о спољашњем свету: кроз интелект или преко емоција, кроз логичке анализе или кроз метафоричке синтезе. Постоји много парова речи које изражавају ову дуалност: рационално и поетски, апстрактно и конкретно, научно и маштовито. Карактеристична разлика мождане дуалности између леве – и десне хемисфере је најупадљивија спољним знаковима: десну руку контролише доминантна, вербална, лева хемисфера, а леву руку контролише не-доминантна, визуелна десна хемисфера. 

Језик је изгледа преузео над невербалном хемисфером у толикој мери да се старо питање да ли се може мислити без речи расправља бескрајно. Пошто вербални систем није прикладан да опише свог немог партнера, метод десне хемисфере је већим делом изван свакодневне вербалне свести и ово је исто случај са једноставним активностима које требају просторну перцептивну обраду информација, на пример вожња аутопутем.  

Креативни процес свакако није обичан процес. Шта је креативни процес? Одговор се и даље се крије у мраку, упркос вековним разматрањима и истраживањима. Цртање се често сматра обликом креативности која може да докаже постојање такве менталне смене:  један цртеж може да покаже који од два начина функционисања мозга је вођа током процеса цртања, иако особа може бити несвесна да је на цртеж утицала одређена ментална оријентација. Научити цртање углавном захтева да се обрати пажња на то која хемисфера мозга доминира, и – што је још ваажније – да се научи контролисање менталне смене у начину функционисања. И ове вештине су можда важан предуслов за кративно размишљање. 

Литература: Betty Edwards

read more