Принципи и пракса у графичком дизајну
 |
| Graphic Design |
Први део, Принципи, говори да је графички дизајн саздан на разумевању основних дизајнерских принципа.
Дизајн је одговор на одређене проблеме са простором визуелне слободе и самостално експериментисање. Говоримо о истраживању или ресеарчу, типографији, бојама, фотографисању, облику и композицији - језиком дизајна. У другом делу, Пракса, говоримо о практичним вештинама, које су исто толико важне као термини у првом делу, али који се не могу заменити.
Успешан графички дизајнер не значи само умети са компјутерским програмима или нешто одштампати. Бити визуелно добар дизајнер је пола приче. Ако се науче техника и производња, између осталог како се ради са фотографијама, датотекама за штампање и израђује и организује веб страница, онда се ништа није постигло. Ништа од теоретских и практичних вештина се не може посматрати изоловано од друштва и света. Дизајнери, без обзира на који медиј раде, баве се комуникацијом и стварају поруке, које утичу на публику, читаоце и гледаоце. Овим следи одговорност, и важно је разумети да дизајн ствара онај свет, у ком живимо, а који је важнији од тренутних модних трендова и најновијег софтвера. Без обзира што превазилази ову тему, развој визуелног језика и техничке вештине иду руку под руку са комуникационом теоријом, екологијом, са познавањем нових глобалних циљаних група, теоријом система, одрживим дизајном и разумевањем за технолошке променљиве улоге и потенцијал.
Принципи
Први део бави се основним језиком дизајна и методама. Свака професија има своја правила, методе, језик и техничке услове. Они имају корене у историји професије, теорији и пракси, али у односу на биологију или право 'језик' у оквиру графичког дизајна је визуелан. То значи индивидални равој са високом пажњом на визуелне принципе, али исто на свет и на оно шта се дешава у њему. Добар дизајнер може да филтрира информације и створи релевантан и визуелан разумљив дизајн, који коресподира са више позиција проблема, потреба и веза. Кратко речено, студенти дизајна на другој страни уче истраживање или Research, развој концепата, композицију, лајоут и организованост, али на другој страни такође се ангажују у свету и заинтересовани су и свесни променљивих веза у којима дизајн настаје.
У првом делу говоримо о различитим примарним и секундарним истраживањима које прати увод у теорију фотографија, значају циљаних група и организованом дизајну и временском планирању. У другом делу у центру пажње долази облик. Посматрањем квалитета елемената дизајна добијамо на разумевању облика и осећамо релације између њих. Потребни су вежба, упорност и око за детаље. Облик значи композиција основних елемената у дизајну (текст/слика/боје), а потребан је и осећај за пропорције, хармонију и визуелну динамику како код једног обичног лајоута тако и код повезаних система дизајна. У трећем делу говоримо о типографији, коју је битно познавати, а која подвлачи више пројеката ове теме. На крају, четврти део говори о бојама, које су примарни фактор у дизајну, и пролазимо терминологију боја, асоцијације, читљивост и улогу боја код одашиљања информација. Без обзира коју дисциплину дизајна изаберете, од штампања до веб странице, од информација до живих слика, фундаментални принципи биће солидна основа за вашу будућу област рада.
Истраживање
Прво што је важно је да смо интересантни и да се интересујемо. Најбољи уметници у оквиру многих области - сликари, дизајнери, скулптори, музичари, глумци, писци - своју инспирацију црпе из света око њих, а идеје и садржај искуства из ресеарча. Важно је знати шта се дешава, не само у свету дизајна, већ и у свету као целини, и то ангажовање обогаћује наш рад.
База истраживања
Живимо у свету који је засићен медијима и константно смо бомбардовани сликама и информацијама. Графичари морају обратити посебну пажњу на оно шта се дешава око нас. Посматрајући рад графичара и уметника, културне тенденције, техничке новитете и догађаје у свету, под утицајем смо онога што видимо и чујемо. Направите нотате, скице - будите будни шта се дешава око вас. Никада не знате када оно што сте видели може да вам помогне да решите неки проблем.
Никада не читајте само једне новине - мењајте сваки дан или читајте више и упоредите приче. Обратите пажњу на то како су информације о истим догађајима различите, како је језик прилагођен за различите циљане групе, и како илустрације подражују текст. Никада не можете да прочитате довољно књига, али се не ограничавајте на оно што обично читате - окрените се на главу. Посебно је опасно да као графички дизајнери читате једно исто. Морате бити ограничени практичари. Читајте о скулпутрама, архитектури, историји уметности, боксу, археологији, путовањима, математици, читајте романе, глуму, кухињске рецепте, не игра улогу док даје широк спектар знања. Доживљавајте што је више могуће. Посетите свакојаке бутике, галерије и ноћне клубове, где нормално никада не залазите. Слушајте музику коју никад пре нисте слушали, једите храну коју никад пре нисте јели или пробали.
Можда најважније од свега је да говорите са људима, да делите идеје, слушате друге језике, обратите пажњу на то шта њих инспирише, и учите од других и делите своје виђење са осталима. То је животна твар, жива материја за сваког уметника, и важнно је да цело време запажате и упијате.
Помоћне алатке за памћење
Ми људи заборављамо у свакодневној журби. Колико пута се пробудимо у току ноћи са идејом коју заборавимо ујутру? Или кажемо себи: "Желим да имам фотоапарат" или "сигуран сам да сам то видео или чуо нешто о томе недавно"? Сваки практичар графичар мора да има алатке за памћење - блок за скицирање, фотоапарат, уређај за снимање тона, видео камеру - или више од тих ствари. Треба их свакодневно прегледати и учинити их облицима за истраживање за посебан део свог посла. Дизајнери, уметници, писци и илустратори, цртачи и скупљачи материјала мисле да су ове ствари интересантне. Обично често не знају за шта, али то је архива идеја и инспирација која се касније може повући у рад. Ако вам нешто заокупља пажњу, запишите, фотографишите одмах. Сакупљајте идеје и градите даље мисли које сте скицирали, записали или нацртали. Не само што ће се ваше истраживање побољшати - изградићете архив инспирација који увек можете употребити у свом раду, посебно када пресуше идеје. Један овакав константан ресеарч дефинише наш поглед на живот и развија наш лични "потпис", пошто смо сви различити и наше индивидуалне перспективе и искуства су одлучујући како се приближавамо одређеном проблему.
Литература: Graphic Design School David Dabner & Sheena Calvert
Пројекат
Када су вам потребне идеје, тему треба схватити широком што је више могуће. Отворени ресеарч даје шире знање и помаже да се сазре као дизајнер. На овај начин могуће је да идете даље у оригинална решења за неки одређени задатак. Скупите ствари које указују, подвлаче или асоцирају, на ваш задатак. То значи скупљање боја, фонтова, формата, слике из књига, магазина, новина, текст и теме, вести итд. Правац вашег ресеарча одређујете у почетку вашег задатка, али се може проширити у више праваца. Ресеарч се брзо може одужити недељама, када сакупљате материјал, можда истовремено радите са другим стварима. Посебно ако студирате, морате искористити време за добар ресеарч, пре него се нађете у неки професионални студио за цртање, када је време обично кнап. Овај процес је исто толико важан за ваш коначни резултат, и на њега би требало гледати као на есенцијални део посла.
Постоји разлика између примарног и секундарног ресеарча, али су оба важан ланац у процесу дизајна.
Технике ресеарча
Примарни извори/факта ресеарч
- Предзнање/мишљење/искуство
- Обсервација
- Разговори
- Анализе
- Улоге
- Интервју: лични, путем мејла, чет, телефон
- Шеме питања
- Фокус групе
- Видео/свакодневне књиге
- Етнолошки ресеарч
- Mузеји, архиви, сакупљене теме
- Новине, магазини, литература чланци
- Јавни интервјуи
- Филм, ТВ, театар
- Филмски чланци, ТВ, радио
- Књиге
- Музика
- Интернет: блогови, веб странице, магазини
- Испитивања
- Статистике
- Организације
- Предавања, јавне дебате, конференције
- Фотографије
- Цртежи/скице
- Медијски експерименти у 2Д и 3Д
- Печати
- Типографски експерименти
- Композициони експерименти
- Манипулативне слике
- Фотокопије
- Видео записи
- Тонски записи
- Изложбе
- Слике из магазина, књиге, интернет, плакати
- Други дизајнер/уметнички радови
- Дијаграми
- Карте, паковања, рецепти
- Пронађене или купљене фотографије, честитке, цртежи
- Слике са Тв-а, филмова, наступа
- Перспектива теме
- Рад у групама и повратна информација од других (feedback)
Линеарно резоновање и латерално размишљање
У почетку развоја термина постоје два начина за проналажење правца: линеарно резоновање и латерално размишљање. То су два супротна правца, први је фокусиран и методичан, други дифузан и експанзиван. Али су оба употребљиве алатке за развој и ресеарч.
Линеарно резоновање је стратешки процес размишљања, односно корак - по корак - логика, и прати се један одређен правац. Другим речима линеарно резоновање је обично унапред одређена идеја или концепт, тако да се ради са више степена. Генерално значи да се идеја дели на компоненте као што је боја и текст, и ради се са обе док облик не буде одговарао концепту.
Латерално размишљање значи индиректно истраживање и развој идеја, што је мање заступљено код линеарног резоновања (или сакривено у линеарном процесу, па мање отворене асоцијације се не могу видети или развијати). Тежина је на индиректне, креативне облике за ресеарч. Термин је формулисао 1967 године Едвард де Боно. У књизи 'The use of Lateral Thinking' Едвард де Боно је увео нови концепт који углавном описује теорију о томе како мислити другачије унакрсно о иначе неспојивим дијалектичним дисциплинама. Ми данас познајемо термин као општи појам за циљане креативне напоре. Препоручујем вам ову детаљну теорију о томе како делови мозга делују као само-организовани систем!
Brainstorm (идеја) или скицирање је један не-линеаран дијаграм. приближава се концепту при ком се истражује свака компонента дубоко и широко што је више могуће и овде проналазе везе и асоцијације. Овај процес има за циљ да помера границе. Замислите да идете кроз град. У почетку знате прецизно где идете и фокусирани сте на то место. Супротно можете лутати без циља. Ова два начина дају различите доживљаје. На путу без чврстог циља примећујемо успут свари које можда не видимо када смо фокусирани на циљ. Неки пут можда желите почети са латералним размишљањем са много идеја да би развили почетне идеје, да би се касније вратили више линеарном процесу. Ова два начина не искључују један други, већ су често комплементаран начин за ресеарч проблема дизајна.
Латерални - смерни значи далеко од средње линије за разлику од медијални.
Brainstorm је налик пауковој мрежи - дијаграм који се отвара за изненадно повезивање са неком од раније временском тачком у процесу дизајна.
Апстрактно тумачење. Ово је највећи део посла, који се бави аутистичним визуелним размишљањем и који можда преводи у неаутистични свет као креативност.
ПРОЈЕКАТ
Направите дизајн (сами одредите формат, који не треба да буде ограничен на дводимензионални дизајн), који истражује на пример зидине манастира Грачанице историјски или како данас изгледа (или у комбинацији) и за публику коју сами изаберете. Истраживање може бити веома широко (оно у ствари јесте у овом случају). Пратите следеће кораке како би пратили пројекат:
- Изаберите једну грађевину (пример)
- Одлучите које помоћне алатке за памћење желите да користите за примарни ресеарч на месту (види ресеарч технике)
- Пронађите секундарне изворе и ресеарч облике који су од важности
- Одлучите се за линеарно резоновање или латерално размишљање као најбоље методе за развој. Или ће комбинација бити продуктивна?
© ЦРТЕЖ
Постови
